Konstantin Kosačov, predsednik Komiteta za međunarodne odnose Saveta Ruske Federacije, kaže da se nadao da će na samitu EU biti donete sasvim drugačije odluke, „iako bi bilo naivno očekivati da će do njih doći“.
„Hteo bih da vidim mnogo veću odgovornost evropskih lidera za sudbinu Minskog sporazuma. Rusija je učinila sve što od nje zavisi da ovaj proces dobije šansu i povoljan završetak, da ljudi koji žive na jugoistoku Ukrajine, u prvom redu u zoni konflikta, poveruju u mogućnost dogovora sa Kijevom“, istakao je senator.
Prema njegovim rečima, Brisel i Vašington su dužni da zatraže od Kijeva bezuslovno poštovanje dogovora iz Minska.
„Činjenica da oni to ne rade, čini EU i SAD direktno odgovornim za mogući neuspeh realizacije ovih dogovora, ako i kada se to desi krivicom Kijeva. A to se već dešava“.
Neodgovornost onih koji u Evropi pojačavaju atmosferu konflikta i ne plaše se rizika realnog rata treba da bude jasno ocenjena i treba joj pružiti osetan otpor, uveren je on.
„Još više uznemirava to što se u tekstu dokumenta pojavila ključna odrednica — vezivanje sankcija za Minski sporazum“, istakao je Kosačov. Ovo vezivanje nosi principijelno novi destruktivni rizik.
„Nigde, ni u jednom dokumentu EU nije rečeno da je moguća primena sankcija protiv Kijeva, ukoliko on naruši sporazum. Drugim rečima, ma ko da od učesnika konflikta prekrši dogovor lidera zemalja ʼNormandijske četvorkeʻ — Kijev, paravojne formacije koje on ne kontroliše ili ustanici — odgovaraće samo Rusija, tako što će joj biti pooštrene sankcije“, kaže Kosačov.
Prema njegovim mišljenju, ova formula razvezuje ruke i daje neograničeni prostor za dalje provokacije protivnicima Minskog sporazuma i svakom ko je iz nekog razloga zainteresovan za nastavak i zaoštravanje konflikta. Nije ni malo slučajno što Kijev sve slobodnije i šire tumači dogovore iz Minska, između ostalog usvajanjem zakona o posebnom statusu lokalne samouprave u pojedinim rejonima Donjecke i Luganske oblasti, koji u suštini okreće minske dogovore naglavačke. Da i ne govorimo o odluci ukrajinskog parlamenta da se delovi Luganske i Donjecke oblasti proglase „okupiranim teritorijama“.
„Za očuvanje Minskog sporazuma potrebna je potpuno drugačija logika. Upravo zato je Rusija na Savetu bezbednosti UN iznela projekat rezolucije za realizaciju sporazuma usmerenih na regulisanje konflikta na istoku Ukrajine“.
Kosačov smatra da je vreme ne samo da se posmatra kako sukobljene strane realizuju sporazum, već i da se primene posebne mere za osiguranje realizacije sporazuma, uključujući i sankcije, ali prema onima koji zaista krše dogovore. Uz to, mogu se primeniti i stimulansi (na primer trgovinski ili energetski) za poštovanje duha i slova dogovora iz Minska. Ovakav stav bi mogao da se proširi i na ostale zemlje koje na neki način utiču na konflikt u Ukrajini (na primer isporukama oružja ili podsticanjem provokacija).
