Istraživanje koje je sprovela Međunarodna agencija za hranu rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalja po količini i kvalitetu resursa vode, navodi Radio-televizija Srbije.
Srbija, s druge strane, vodu troši neracionalno. Mesečno po glavi stanovnika potrošimo dvostruko više vode od prosečnog Francuza.
Pijaćom vodom se peru ulice, zalivaju bašte, a u Srbiji skoro da ne postoji nijedno postrojenje za preradu otpadnih komunalnih voda. Naše reke sa sobom nose sve, od plastike do jalovine. Ako Srbija želi u Evropsku uniju, tu sliku mora da promeni.
„Urađen je plan za zaštitu voda od zagađenja koji vrlo tačno, jasno i precizno određuje koje su to količine, kog kvaliteta, koliko će nas to koštati i kada ćemo to uraditi“, objašnjava v. d. direktora Direkcije za vode Nataša Milić.
Mnogo je onih koji od vode žive. Oni koji je eksploatišu u Srbiji zapošljavaju više d 4.000 ljudi. Iako naknada za korišćenje nije povećana kako je najavljivano pet do sedam odsto, već 1,7 odsto, pred proizvođačima je teška godina.
„Zbog konkurentnosti u izvozu, mi prakrično vidimo prostor da se smanjenje nadoknada nadomesti tako što ćemo mi prodati više, što će država uzeti više od naših nadoknada, ali više na veći volumen, a ne više u procentima na postojeći“, kaže predsednica Udruženja proizvođača mineralnih voda Zorica Vukčević.
Procene stručnjaka su da će do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiti ozbiljan nedostatak vode, jer 2,5 milijardi ljudi nema elementarne sanitarne uslove, a 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi.
