Dan ranije, predstavnik Evropskog parlamenta Martin Šulc je izjavio da je ruski predsednik Vladimir Putin počeo da jača svoj uticaj unutar evropske zajednice da bi izazvao raskol.
Što se tiče prvog aspekta, prema rečima predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, na samitu EU bilo je odlučeno da se „uputi izazov“, kako je on rekao, „ruskoj kampanji dezinformisanja javnosti“ povodom konflikta u Ukrajini.
Reč je, između ostalog, o tome da se prvo razmotri mogućnost otvaranja evropskog televizijskog kanala na ruskom, pre svega za stanovnike zemalja Istočne Evrope koji govore ruski.
Uoči samita predsednik Evropskog saveta Martin Šulc je u intervjuu za nemački nedeljnik „Di cajt“ pozvao, na primer, da se „koriste sva sredstva“ kako bi se odbio „pokušaj Putina da podeli EU i izvrši na nju uticaj iznutra“. Pri tome, u odnosu na izvestan deo Evropljana ruska „propaganda“ je uspela da postigne određeni uspeh, sa žaljenjem je priznao Šulc.
Uzimajući u obzir „sve veću nepredvidivost“ Moskve, raskol je nedopustiv, a primer udruženosti Evropljana postao je, kako on smatra, jedinstveni stav po pitanju sankcija.
Njihovo usvajanje Šulc je nazvao velikim spoljnopolitičkim dostignućem koje, kako kaže, još nije viđeno. Ovde je šef Evropskog parlamenta malo ogrešio dušu. Kako je konstatovao na dan otvaranja samita jedan nemački list „sankcioni front EU protiv Rusije se raspada“, a među članovima EU vlada dubok raskol. Dok Poljska i baltičke zemlje glasnije od ostalih traže pooštravanje sankcija protiv Rusije, to izričito odbijaju Austrija, Grčka, Kipar, Češka, Slovačka, Italija i Španija.
U intervjuu Martina Šulca postoji jedan idnikativni aspekt. Prema njegovom ubeđenju, EU treba da razmatra krizu u Ukrajini kao unutarevropski problem. SAD nisu u stanju da je reše, kaže on. Štaviše, američki „jastrebovi“, pre svega iz redova republikanaca, svojim delovanjem samo doprinose raspirivanju konflikta.
Njegovo regulisanje nije trebalo da bude predmet pregovora između Rusije i SAD, već između Rusije i Evrope. Bez obzira na ukrajinsku krizu, dobri odnosi sa Rusijom treba da se očuvaju, zaključio je predsednik Evropskog parlamenta.
Istina, komentatori pretpostavljaju da je teško da će Angela Merkel staviti interese nemačkog biznisa, koji snosi milijarde gubitaka u sankcionom ratu protiv Rusije, ispred saveta američkih „prijatelja“ za dalje zaoštravanje antiruskog kursa.
Tim povodom, mnogi eksperati, među kojima je zamenik direktora Instituta za političku i vojnu analizu Aleksandar Hramčihin, smatraju da demonizacija Rusije od strane Brisela, uskraćivanje prava na sopstveno mišljenje svojim građanima, pa čak i političkim liderima, upravo i vode ka raskolu Evrope, ka eroziji proklamovanih demokratskih vrednosti.
„To je smešno. Sada je jedinstvo Evrope postalo samo sebi svrha. Tačnije, ni u kom slučaju se ne sme dopustiti postojanje raskola u bilo čemu, posebno po tako principijalnom pitanju“, rekao je Hramčihin u razgovoru za radio Sputnjik.
Evropska birokratija je, prema njegovim rečima, daleko od demokratije.
„Reč je o tome što evropsku birokratiju niko nije birao“, zaključuje Hramčihin.
Za kraj, kratak komentar jednog od čitalaca lista „Di cajt" na intervju Maltina Šulca.
„Drugi deo intervjua o američkim jastrebovima podjednako je zanimljiv kao i prvi. Zašto da se tada ne doda u naslov da njihovi apeli takođe prete raskolom EU? Nije mi jasno.“ Nije jasno ni nama.
