Drašković je u intervjuu sarajevskom nedeljniku „Slobodna Bosna“ istakao da „Srbija duguje majkama iz Srebrenice krik i poklonjenje“.
„Mi to možemo, mi to moramo i mi smo obavezni da to učinimo ako mislimo da budemo ono što smo nekad bili“, kazao je Drašković i dodao da se „ti događaji zatrpavaju zaboravom i falsifikuju“.
Prema njegovim rečima, „nikad nijedno zlo ne može biti u ime nacije, već samo na njenu štetu“.
On je u intervjuu povodom izlaska svog novog romana „Isusovi memoari“, rekao da roman govori o zločinima Srba nad Bošnjacima tokom rata u BiH.
Drašković je rekao da glavna ličnost romana kamerom i perom beleži veliki zločin — ubijanje Jugoslavije i užasne zločine koji su pratili ubistvo te države. On u prvi plan stavlja grehe naroda kojem pripada. Oni koji su knjigu čitali kažu da je uverljiva i potresna. „Mislim da smo mi kao nacija i kao srpski pisci obavezni da snažno progovorimo o zločinima našim nad drugima, a ne samo o zločinima drugih nad nama“, izjavio je Drašković.
On je naglasio da se „srpska književnost ne može se pohvaliti činjenicom da već dvadeset godina, koliko je prošlo od besmislenog i strašnog rata u kom je razbijena Jugoslavija, mi nemamo ni svog Ivana Gorana Kovačića, niti imamo Skendera Kulenovića, niti Vladimira Nazora“.
Upitan, šta se u njemu preokrenulo pa je počeo da koristi sasvim drugačiju retoriku u odnosu na ratne zločine, Drašković je kazao da„nema čoveka koji nije pravio greške“.
Drašković je izrazio nadu da će knjiga „Isusovi memoari“ doprineti pomirenju Srba i Bošnjaka.
„Najveći zločin počinjen pred nama je zločin ubistva Jugoslavije. I ja sam svojevremeno izgovarao neke neodmerene reči. Nema bezgrešnih. Meni je žao što smo razbili jednu veliku i divnu državu. Razbili smo svoju kuću. Nama je potrebno da pređemo hiljade i hiljade koraka da bismo dostigli onaj nivo međusobnog poverenja, prijateljstava, kumstava, dobrih komšijskih odnosa kakvi su bili, recimo, u Bosni i Hercegovini 1991. godine kada je počinjao rat u Hrvatskoj“, rekao je Drašković.
Odgovarajući na pitanje da li je moguće očekivati od aktuelne vlasti u Srbiji, na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem, da će otvoriti priče o srpskim zločinima nad Bošnjacima, Drašković je rekao da se to mora uraditi „da bismo poraz i sramotu preokrenuli u neki boljitak“.
„Za neku novu Srbiju moramo da učinimo najmanje nekoliko stvari. Prva je da naša država i naša intelektualna elita prizna apsolutni nacionalni poraz i slom koji je uzrokovala ona politika od 1990. do 2000. godine, politika Slobodana Miloševića. Drugo da priznamo da su u naše ime počinjeni veliki zločini. Da te zločine ne umanjujemo, ne krijemo ili da ih ne pravdamo zločinima drugih nad Srbima“, rekao je Drašković.
Izazio je nadu da će sva ratna neprijateljstva biti preokrenuta u prijateljstva, onako kako su „Nemci uradili nakon Drugog svetskog rata“.
„To mora i Srbija da uradi. Srbija mora neprijateljstva sa Albancima, Bošnjacima i Hrvatima da preokrene u prijateljstva, da neprijateljstva sa Zapadom takođe okrene na drugu stranu, jer ovde se nacija truje nekom strašnom mržnjom zbog NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Naravno da je to bio zločin, ali ne mogu nam naše žrtve za vreme NATO bombardovanja biti pokriće i kišobran da zaboravimo sopstvene zločine“, zaključio je Drašković.
