U saopštenju Tužilaštva, povodom optužbi koje su u Skupštini Srbije upućene na njegovu adresu, navodi se da je celokupan materijal koji je preuzet 2009. iz arhiva Komiteta za prikupljanje podataka o zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava, dostavljen Službi za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije na obradu.
Kako se navodi, Služba za otkrivanje ratnih zločina je posle obrade dostavila informacije Tužilaštvu, po kojima je Tužilaštvo postupilo i dalje nastavilo da prikuplja dokaze i informacije.
„Zahvaljujući ovim informaciajma i dokazima, Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo je postupke protiv više od 220 potencijalnih počinilaca zločina nad Srbima, koji za sada nisu dostupni našim organima gonjenja“, navodi se u saopštenju.
Tužilaštvo je navelo da je o tome početkom godine o tome uputilo poverljivu informaciju relevantnim državnim organima.
Poslanik Srpske napredne stranke Milovan Drecun zatražio je od Tužilaštva za ratne zločine da razjasni zašto se u magacinu tog tužilaštva nalazi, kako je naveo, nekoliko desetina hiljada neobrađenih izjava sa imenima izvršilaca ratnih zločina nad Srbima u Hrvatskoj i BiH.
„Tražimo razjašnjenje od Tužilaštva zbog čega je to držano u magacinu, zbog čega se odmah nije postupilo, da li je to skrivena dokumentacija. Mnogi su izbegli da budu osuđeni za ratne zločine zato što je neko gurnuo tu dragocenu dokumentaciju u neki magacin i nije postupio po njoj“, kazao je Drecun novinarima u Skupštini Srbije.
Drecun je kazao da je „neblagovremena obrada dokumentacije“ omogućila da na desetine izvršilaca ratnih zločina ne budu procesuirani zbog nedostatka dokaza.
