U sukobima krajem januara, poginula su sva izraelska vojnika i jedan španski mirotvorac, pa su se pojavila strahovanja da će između Izraela i Libana ponovo izbiti razorni ratni sukob.
Ovo je najopasnija eskalacija u području sporne granice od rata iz 2006. godine koji je libanski pokret Hezbolah vodio protiv Izraela.
U predsedničkom saopštenju, koje su podržale sve članice Saveta bezbednosti, zatraženo je od svih strana da iskažu „maksimalnu smirenost i uzdržanost, i da ne posežu ni za kakvim akcijama ili retorikom koja bi ugrozila obustavu neprijateljstava ili destabilizovala region“.
Savet bezbednosti je takođe izrazio zabrinutost zbog kršenja pograničnog režima, uključujući prisustvo ekstremističkih organizacija na libanskoj teritoriji. Osudio je terorističke akte u Libanu, pored ostalog to što organizacije Islamska država i Džabat el Nusra uzimaju taoce.
Savet je upozorio na „sve dublju umešanost nekih libanskih partija u borbe u Siriji“, ocenivši da su i one opasne po stabilnost Libana.
U saopštenju se pominje Hezbolah, koji je slao svoje borce u Siriju, da se u tamošnjem građanskom ratu bore na strani vlade predsednika Bašara el Asada.
