Čuveni ruski Boljšoj teratar otvoren je u Moskvi 18. januara 1825. godine. On je jedan od najrenomiranijih i najvećih operskih i baletskih teatara. Tokom svoje istorije, Boljšoj teatar je bio uništavan vatrom, obnavljan i rekonstruisan nekoliko puta, ali je oduvek simbol Rusije i Moskve, kao i centar ruskog kulturnog života.
1/16
© East News / Arnout/ Fine Art Images
Prvobitna zgrada budućeg Boljšoj teatra otvorena je 17. marta, 1776. godine.
Iznad: Stara zgrada Boljšog teatra s početka 19. veka.
Iznad: Stara zgrada Boljšog teatra s početka 19. veka.
2/16
© East News / Universal History Archive/Universal Images Group
Zgrada je uništena u požaru 8. oktobra 1805, ali je obnovljena 13. aprila 1808. godine.
Iznad: Slika koja predstavlja cara Aleksandara tokom izvođenja predstave 1856. godine.
Iznad: Slika koja predstavlja cara Aleksandara tokom izvođenja predstave 1856. godine.
3/16
© East News / Archive Photos/ Image State
Sadašnja zgrada pozorišta podignuta je između 1821. i 1824. godine.
4/16
© AFP 2023 / NATALIA KOLESNIKOVA
Teatar je otvoren 18. januara 1825. godine.
U početku, Boljšoj teatar je predstavljao samo ruske pozorišne radove, ali su 1840. godine i strani umetnici uvršteni u njegovo delovanje.
6/16
© AFP 2023 / ALEXANDER NEMENOV
Godine 1843. preduzeti su obimni radovi na rekonstrukciji, ali je zgrada 1853. godine pretrpela veliki požar. Nakon nove obnove 1856. ponovo je otvorena.
Iznad: Radnik na vrhu zgrade čisti skulpturu dvokolica iz 1856. godine.
Iznad: Radnik na vrhu zgrade čisti skulpturu dvokolica iz 1856. godine.
Preimenovanje u Državni akademski Boljšoj teatar zbilo se 7. decembra 1919. godine. Nekoliko dana kasnije, pokušaj da se teatar potpuno zatvori je bio neuspešan.
Iznad: Unutrašnjost Boljšog teatra.
Iznad: Unutrašnjost Boljšog teatra.
Zajedno sa pomoćnim zgradama, Nova scena formira jedinstveni pozorišni kompleks Boljšog teatara.
Iznad: Scena iz baleta „Labudovo jezero“.
Iznad: Scena iz baleta „Labudovo jezero“.
9/16
© AFP 2023 / YURI KADOBNOV
Od 2005. do 2011. godine pozorište je bilo zatvoreno zbog rekonstrukcije, koja je bila najobimnija do sada. Renoviranje je uključilo poboljšanje akustike i restauraciju originalnog dekora.
Iznad: Scena iz baleta „Uspavana lepotica“.
Iznad: Scena iz baleta „Uspavana lepotica“.
Pozorište je ponovo otvoreno oktobra 2011. godine koncertom najpriznatijih svetskih umetnika.
Iznad: nastup orguljaškog orkestra Boljšog teatra.
Iznad: nastup orguljaškog orkestra Boljšog teatra.
Boljšoj teatar i Boljšoj opera su među najstarijim i najuglednijim operskim i baletskim ansamblima na svetu.
Iznad: Scena iz baleta „Ivan Grozni“.
Iznad: Scena iz baleta „Ivan Grozni“.
12/16
© AFP 2023 / NATALIA KOLESNIKOVA
Boljšoj teatar broji preko 200 igrača i u svetu je među najbrojnijim ansamblima.
Iznad: Proba baletskih igrača.
Iznad: Proba baletskih igrača.
Od svog nastanka, Boljšoj je povezan sa baletom. Marta 1877. godine premijerno je prikazan balet „Labudovo jezero“ Petra Iljiča Čajkovskog.
Iznad: Boris Nisan, najstariji obućar u pozorištu.
Iznad: Boris Nisan, najstariji obućar u pozorištu.
14/16
© AFP 2023 / IVAN NOVIKOV
Operska trupa Boljšog teatra najvičnija je izvođenju klasika ruske opere. Mnogi opere stranih kompozitora su takođe izvođene u ovom pozorištu.
Iznad: Lajt-šou na fasadi zgrade tokom internacionalnog festivala „Circle of Light“.
Iznad: Lajt-šou na fasadi zgrade tokom internacionalnog festivala „Circle of Light“.
Leonid Sobinov, Antonina Nezhadanova, Galina Višnevskaja, kao i mnogi drugi čuveni pevači nastupali su na sceni Teatra.
Iznad: Zvanični amblem FIFA Svetskog kupa 2018. godine, koji će biti održan u Rusiji, projektovan na zgradi Boljšog teatra.
Iznad: Zvanični amblem FIFA Svetskog kupa 2018. godine, koji će biti održan u Rusiji, projektovan na zgradi Boljšog teatra.
Orkestar Boljšog teatra je virtuozan ansambl. Održava povremene koncerte klasične muzike i snima ih.
Iznad: Fontana iznad Pozorišnog trga.
Iznad: Fontana iznad Pozorišnog trga.
