Autori su preuzeli na sebe ne samo da savetuju svetske lidere da odbiju poziv predsednika Putina, već da se istovremeno zalažu za pomeranje održavanja komemoracije 70. godišnjice poraza nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu – u Kijev.
Stiven Fajfer, Džon Herbst i Vilijam Tejlor, sva trojica bivši američki ambasadori u Ukrajini, izneli su svoje razloge za ovakav predlog.
„Iako su predsednici Klinton i Džordž Buš putovali u Moskvu 1995. i 2005. na obeležavanje drugih jubilarnih godišnjica Dana pobede, Moskva 2015. godine nije baš najsrećnije mesto za okupljanje zapadnih lidera“, napisali su oni u članku.
„Kijev je logična alternativa Moskvi za proslavu Dana pobede. Zapadne diplomate i ukrajinska vlada mogli bi da postave ceremoniju bez demonstriranja kompletne vojne opreme (čini se da je Ukrajincima nije priraslo za srce posmatranje tenkova i raketa).“
Nekada visoko rangirani političari bi ipak trebalo bolje da poznaju državu u kojoj su svojevremeno radili.
Novoizabrane vlasti u Kijevu su 24. avgusta 2014. godine održale vojnu paradu glavnom kijevskom ulicom Kreščatik, što je bila prva manifestacija tog tipa od svrgavanja ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča u februaru te godine.
Na videu je upravo ta proslava — Dan nezavisnosti Ukrajine.
Parada, održana angažovanjnjem vlade koja navodno „nije sklona posmatranju tenkova i raketa“ (jer navodno „tenkovi i rakete joj nisu prirasli za srce“) odisala je grandioznošću i podsećala na parade iz sovjetskog vremena. Što je na neki način bilo ironično zato što je odbijanje bilo kakvog kontinuiteta u odnosu na sovjetsku prošlost ključno za današnju ukrajinsku ideologiju.
Ono što je bizaran spektakl učinilo još ironičnijim bila je sama parada, koja je uključivala sovjetsku vojnu opremu i bila osmišljena po sovjetskom modelu.
Takođe, parada je održana uprkos krvavom konfliktu na istoku države, koji su vlasti vodile protiv sopstvenog naroda.
Dakle, i pored činjenice da „zapadni lideri ne bi mogli da stoje na Crvenom trgu i gledaju ruske trupe kako paradiraju“, njima se organizovanje vojne parade u državi koja je upropašćena ogromnim dugom, inflacijom i građanskim ratom činilo potpuno prirodno.
Centar grada su takođe koristili i ukrajinski nacionalisti kao mesto održavanja „marševa sa bakljama“, koji su u velikoj meri podsećali na nacističku Nemačku 1933, kada je oko 25.000 nacističkih trupa marširalo ulicama Berlina kako bi proslavili postavljanje Adolfa Hitlera na mesto kancelara Nemačke.
Februara ove godine, nekoliko stotina mladića organizovalo je marš sa bakljama u Kijevu, navodno kako bi podržali vojnu operaciju svoje Vlade na jugoistoku države, u kojoj je poginulo na hiljade ljudi.
Čitaoci već osudili ideju promene mesta održavanja Parade
Ideja koju je ovaj članak preneo već je naišla na kritiku čitalaca.
„Ovo bi bila užasno loša odluka za Obamu. Odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Rusije su lošiji nego ikada. Ništa ne bi više naljutilo ruski narod, uključujući i one koji preispituju Putinovu politiku kada je u pitanju Ukrajina, od uskraćivanja proslave Moskvi i dodeljivanje iste Kijevu“, napisao je u pismu uredniku Leri T. Koldvel iz Bomonta, profesor emeritus politike na Oksidental koledžu.
