O ključnog interesa je saradnja Srbije s Kforom na Kosovu, gde trupe NATO-a garantuju za bezbednost srpskog življa i jamče da neke oružane formacije Albanaca neće doći na sever Kosova bez dozvole Kfora, istakli su Dačić i Gašić posle razgovora s generalnim sekretarom Jensom Stoltenbergom i Savetom NATO-a.
Na sastanku je bilo reči o nedavno potpisanom Individualnom akcionom planu partnerstva (IPAP) između Srbije i NATO-a, a Gašić je stavio do znanja da će ta proširenja saradnja biti od koristi za plasman srpskih proizvoda vojne industrije na svetsko tržište.
Dačić je naveo da su prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma s Prištinom, on, premijer Aleksandar Vučić i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton, kao i kosovski premijer Hašim Tači te garancije dobili od čelnika NATO-a.
Šef srpske diplomatije je istakao da je Srbija dogovorila Individualni plan akcionog partnersta (IPAP) s NATO-om „i nije promenila svoju političku poziciju i vojna neutralnost se ne dovodi u pitanje“.
„Mi ne možemo da izmenimo našu prošlost i istoriju odnosa s NATO-om, ali možemo da utičemo da naša sadašnja i buduća saradnja ide u pozitivnom smeru i da se zasniva na zajedničkom interesu, a to je mir i stabilnost u regionu“, rekao je Dačić.
Umesto da budu suprotstavljene strane, Srbija i NATO će, prema njegovim rečima, obezbeđivati mir i stabilnost u regionu.
Dačić je dodao da su on i ministar Gašić u razgovoru s čelnicima NATO-a objasnili sve pojedinosti koje su ih zanimale, bilo da je reč o ulozi Srbije kao predsedavajućoj OEBS-u, evropskim integracijama ili odnosima u regionu.
„Veoma sam zadovoljan današnjim sastankom“, istakao je šef srpske diplomatije.
On je kazao da Srbija u okviru Partnerstva za mir učestvuje u misijama spasavanja iz katastrofa, javnoj diplomatiji, naučnim programima, tako da Srbija nema vojnu i borbenu saradnju s NATO-om i nema ni nameru da bude članica Atlantskog saveza.
Ministar odbrane Gašić je istakao da je potpisivanjem ugovora o Partnerstvu za mir s NATO-om utvrđena pre svega kodifikacija naoružanja i vojne opreme u sistemu naoružanja Vojske Srbije i sama organizacija po NATO standardima.
Program individualnog partnerstva i saradnja ne znače ulazak u NATO, već, po njegovim rečima, „prošireni vid saradnje koji će značiti pre svega namenskoj industriji za plasman srpskih proizvoda vojne industrije širom sveta“.
Gašić je naglasio da je bilo reči i o vojnim sporazumima koje je Srbija potpisala sa 65 zemalja sveta i posebno u aktivnostima sa zemljama regiona, osim, na šta je srpski ministar ukazao i na sastanku s čelnicima NATO-a, s Albanijom koja šest meseci zadržava taj ugovor i ne vraća ga srpskom Ministarstvu odbrane.
Generalni sekretar i Savet NATO-a su pozdravili odnos Vojske Srbije prema saradnji u regionu i pre svega ono što je bila najznačajnija tema sastanka, a to je, istakao je Gašić, saradnja Ministarstva odbrane Srbije i Kfora koji je garant bezbednosti nealbanskog življa na Kosovu.
Amerika koristi Srbiju da neutrališe Berlin
Vojni analitičar Ruskog instituta za strateška istraživanja Igor Nikolajčuk smatra da je Balkan trenutno pod političkim i ekonomskim uticajem EU, pre svega — Nemačke.
"NATO je instrument dominacije SAD u Evropi, zbog toga Vašington koristi neke zemlje poput Srbije kako bi neutralisao uticaj Berlina. Rusija nema posebnih razloga da bude zabrinuta", kaže analitičar.
U poslednjoj verziji ruske vojne doktrine kaže se da je NATO glavna pretnja po nacionalnu bezbednost Rusije.
„Ovo se tiče svih aktivnosti Alijanse. Tako da program partnerstva sa NATO nije ono što možemo da pozdravimo. Nismo oduševljeni rastućim uticajem NATO-a na Balkanu. Između ostalog i zato što je gotovo nemoguće dogovoriti se sa Amerikancima, što je bombardovanje Jugoslavije najbolji dokaz. Pri tome, sa vojno strateške tačke gledišta odnosi Srbije i NATO-a ne predstavljaju veliku pretnju za Rusiju. Mislim da ta saradnja ne podrazumeva ništa drugo osim zajedničkih aktivnosti. Zbog unutarpolitičke situacije u Srbiji ne verujem da će SAD graditi elemente vojne infrastrukture, koja je uperena protiv Rusije", rekao je Nikolajčuk.