„Puštali su mi struju kroz prepone i stalno povećavali napon kako bi me više bolelo. Pao sam i vikao — ubijte me, zašto me mučite? Zatim su me tukli maljem — po nogama, po ramenima, po glavi“, samo je jedno od 200 navedenih sećanja u izveštaju koji je predstavljen u pres-centru MIA Rusija sevodnja.
Dokument sadrži pismena, audio i video svedočenja ljudi koje je ukrajinska strana predala za vreme razmene zarobljenika u Donbasu.
Pripadnici ukrajinskih snaga bezbednosti ili paravojnih formacija su žrtvama mučenja stavljali kese na glave, kako bi ih držali u neizvesnosti i navodili na pomisao da im je nastupio zadnji čas, radi dobijanja „ispravnih“ svedočenja ili radi „promene pogleda na svet“ „pretili streljanjem“, odsecali prste i brusili zube turpijom.
Direktor Fonda za istraživanja problema demokratije Maksim Grigorjev kaže da većina ljudi podvrgnutih mučenju nije bila iz redova ustanika.
„To su civili koji nemaju nikakve veze sa ratnim događajima. Ljude hapse i muče pod potpuno neosnovanim izgovorima: da je kod njih navodno pronađena vizitkartica ruskog novinara; ili zato što osoba ima kavkasko ime“, kaže Grigorijev.
Prema njegovim rečima, to je već drugi izveštaj na osnovu svedočenja bivših zarobljenika koji je pripremila Rusija, a materijali se šalju međunarodnim pravobranilačkim organizacijama, ali da najčešće nema nikakve reakcije. Očigledno iz istog razloga iz kojeg su zapadni novinari za vreme razmene zarobljenika spuštali kamere kada se u vodokrugu pojave ljudi koje vraća ukrajinska strana.
Autori izveštaja ističu da Zapad verovatno zna šta se dešava, zato su svedočenja upućena pre svega „vladama adekvatnih zemalja, koje poštuju međunarodno pravo“.
„Ne sme se hladnokrvno posmatrati kako se u 21. veku u Evropi iživljavaju nad ljudima“, kaže zamenik predsednika Državne dume RF Sergej Železnjak.
„Iživljavati se, koristeći mnogobrojne metode mučenja koji je smislilo čovečanstvo, uključujući i one kojima su ubijali nacisti za vreme Velikog otadžbinskog rata i one koje su očigledno doneli zapadni instruktori. Odgovornost za žrtve leži ne samo na ukrajinskim vlastima, već i na rukovodstvu onih zemalja koje podržavaju nastavak ovog bezakonja“, kaže on.
Ipak, autori izveštaja ne nameravaju da rade „za fioku“.
Na osnovu svedočenja pripremaju se tužbe Evropskom sudu za ljudska prava, a izjave svedoka će se razmatrati i na marginama evropskih konferencija.
Samo zajedničkim naporima i otvorenim dijalogom možemo da prevladamo humanitarnu katastrofu i da rešimo probleme stanovnika Donbasa, ubeđena je predsednica Komisije za razvoj javne diplomatije i podršku sunarodnika u inostranstvu Jelena Sutormina.
