„Srpska zajednica donosi odluku o jedinstvenom političkom delovanju, zaštiti prava i ostvarivanju interesa srpskog naroda kroz formiranje snažne Zajednice srpskih opština i traži da zajedničkom sastanku skupština opština bude dostavljen na razmatranje usaglašeni nacrt statuta ZSO“, navodi se u zaključcima sa sednice održane u Domu kulture u Gračanici.
Tom sastanku je prisustvovao i direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Marko Đurić.
Formiranje ZSO predviđeno je Briselskim sporazumom Beograda i Prištine iz aprila 2013. godine. Međutim, dve strane se spore oko ovlašćenja koja će imati ta zajednica.
Srbi su takođe zatražili i poštovanje ustavnih i zakonskih odredbi vezanih za zastupljenost Srba u institucijama i javnim preduzećima na svim nivoima na Kosovu, kao i za predstavljanje Srba u opštinama u kojima nisu većina stanovnika.
Oni su saopštili da „insistiraju na principu da je njihovo predstavljanje u institucijama na svim nivoima i odabir srpskih kadrova isključiva nadležnost izabranih srpskih političkih predstavnika“.
„Zahtevamo punu zaštitu imovine i prava Srpske pravoslavne crkve. Tražimo da donošenje novih zakonskih predloga o pitanjima od značaja za srpsku zajednicu bude isključivo uz saglasnost izabranih srpskih političkih predstavnika“, navodi se u zaključcima dostavljenim medijima.
Dodaje se da prioritet u radu svih srpskih predstavnika u političkim institucijama na Kosovu treba da bude stvaranje sveobuhvatnih uslova za povratak proteranih, kao i rasvetljavanje sudbine kidnapovanih i nestalih i procesuiranje odgovornih za zločine počinjene od 1998. godine.
Takođe, srpska zajednica traži zaustavljanje privatizacije državne, društvene i združne imovine i ispitivanje zloupotreba u dosadašnjem procesu privatizacije na Kosovu.
„Potrebno je sprovođenje popisa u opštinama sa srpskom većinom kao preduslov za obezbeđivanje realnih budžeta lokalnih samouprava. Tražimo adekvatnu zastupljenost Srba u pravosudnom sistemu, imenovanje notara, sudija, tužilaca i administrativnih radnika u pravosuđu, priznavanje licenci Advokatske komore Srbije i zahtevamo hitno oslobađanje političkih zatvorenika i obustavljanje politički motivisanih postupaka“, saopšteno je na sastanku.
Predstavnici srpskih opština zatražili su i „istinsku zaštitu srpskog jezika, identiteta, kulture, kulturnog nasleđa i prava na informisanje“, te unapređivanje regulative u tim oblastima.
Srbi na Kosovu zamrzli su svoj status u kosovskim institucijama nakon što je u Vladi Kosova smenjen Aleksandar Jablanović posle izjave u kojoj je Albance, koji su Srbe povratnike u Đakovicu gađali kamenjem 6. januara, nazvao divljacima.
Srbi još traže i ispunjenje obećanja koju su im dali koalicioni partneri iz Vlade Kosova — zaustavljanje privatizacije u srpskim sredinama i osnivanje još dve opštine u kojoj su Srbi većina.
