Meljnik je bio u vreme martovske tragedije na Kosovu i Metohiji predsednik fonda Andreja Prvozvanog koji je u skladu sa mogućnostima podržavao kosovske Srbe. Primera radi, u junu 2004. godine tri aviona iz Beograda odvezla su više od 500 dece na odmor u ruske kampove.
Aleksandar Meljnik do danas nije zaboravio posledice pogroma.
„Bili smo tamo u vreme kada je sve bilo još vrlo sveže. I primili smo ono što se desilo kao ličnu nesreću. Sećam se crkava koje su bile srušene ili spaljene. Suočili smo se sa neprijateljskim odnosom kosovskih Albanaca koji su nam pokazivali karakterističan gest „nožem preko grla“. Prilikom izlaska iz pravoslavnog manastira razbili su nam prozore na autobusu…“, priča on.
Meljnik se pita zašto za zločine koji su tada počinjeni niko nije odgovarao.
„Zašto se, na primer, prema razorenim srpskim svetinjama na Kosovu ne odnose sa istom pažnjom kao prema istorijskom nasleđu koje razaraju ekstremisti Islamske države? Sada se menja sistem vrednosti i odgovornosti za zločine“, smatra ruski režiser i dodaje:
„Zašto, na primer, niko nije odgovarao za zločine u odeskom Domu sindikata 2. maja, kada su agresivni ukrajinski nacionalisti spalili žive učesnike demonstracija protiv Majdana? Znači, svet se očigledno podelio na one koji imaju pravo da vrše zločine, i na one koji nemaju na to pravo. Drugi čak mogu da ne urade ništa, svejedno će im nešto pripisati.“
On smatra da zato sada u Evropi i svetu niko ne prikazuje na televiziji kako su razarane i paljene svetinje na Kosovu.
„Pravoslavci treba da shvate da u takvom sistemu nemaju kome da upute apel. Zato ostaje samo jedan izlaz: braniti svoje vrednosti“, zaključuje ruski režiser.
