Češke firme su naručivale od „Gasproma“ više gasa nego što obično naručuju preko dugoročnih ugovora jer su znale da zbog gasnih sporova između Rusije i Ukrajine Moskva neće moći da isporuči višak gasa. Tako su one mogle da zahtevaju od „Gasproma“ novčanu kompenzaciju (plaćanje penala) za neisporučeni gas, a visina kazne navodno je veća od cene isporučenog gasa.
Nešto slično u Evropi su radile i druge kompanije. Nemački koncern „RWE“, na primer, saopštio je da je na taj način dobio kompenzaciju od „Gasproma".
Zamenik generalnog direktora Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksej Grivač rekao je za radio Sputnjik da je ova informacija verodostojna, mada nije potpuna.
„Moguće je da je u nekim slučajevima došlo do isplate kompenzacije, ali, naravno, suma kompenzacije nikako nije mogla da dostigne vrednost isporučenog gasa. Isporuke su vredne na stotine miliona dolara. Ali situacija je u celini vrlo komplikovana“, kaže Grivač.
Kako je objasnio, radi se o tome da dugoročni ugovori prema kojima 'Gasprom‘ isporučuje gas mrežom svojih cevovoda uvek predstavljaju balans interesa. I kada jedna strana pokušava da iskoristi stavove ugovora kako bi nepošteno iznudila sredstva od druge strane, to se uvek loše završi.
„U datom slučaju, evropski partneri su vodili nepoštenu igru. Oni su naručivali više gasa nego obično i prodavali ga nazad Ukrajini. Dugoročni ugovori obično predviđaju da kupac ima pravo da traži više sirovina nego što je dogovoreno. 'Gasprom‘ je u prvo vreme izlazio u susret molbama. Ali višak gasa koji je naručivala Evropa nije išao samo u Ukrajinu“, kaže Grivač i dodaje:
„Kompanije su prodavale ovaj gas na spot-tržištu, stvarajući višak ponude, što je dampingovalo ukupnu cenu ove sirovine. Zatim su se mirno obraćale 'Gaspromu‘ za zahtevom da vrati novac koji je tobože uplaćen ruskom koncernu iznad tržišne cene. U izvesnom trenutku u 'Gaspromu‘ su shvatili šta se dešava i smanjili isporuke u Evropu.“
Topla zima 2015. godine omogućila je Evropi relativno lak zimski period i pored smanjene isporuke gasa. U Češkoj su se isporuke prošle godine smanjile za više od jedne trećine. To je podstaklo Evropljane da traže alternativu ruskoj sirovini, između ostalog da kupuju komprimovani gas u Africi i na Bliskom istoku.
Ipak, Evropa neće moći lako da zameni ruski gas. Tačnije, neće moći da mu nađe jeftinu zamenu, smatra moskovski ekspert.
U EU radi 20 terminala za komprimovani gas. Njihov ukupan kapacitet dozvoljava maksimalni uvoz od 198 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Terminali koji se trenutno nalaze u izgradnji će omogućti uvoz dodatnih 30 milijardi kubnih metara godišnje.
Ali što se više tečnog gasa bude kupovalo, on će brže poskupljivati. To ne može da bude povoljno za kupce. A sa ruskim isporučiocima zemnog gasa uvek može da se postigne dogovor oko cene. Ako se pri tome ne pribegava prevari i konfrontaciji, zaključuje on.