Prošlo je godinu dana otkako je Krim ušao u sastav Rusije. Da li je uspešno realizovano sve što je bilo planirano za ovaj period?
– Većina planova je realizovana. Na poluostrvu su počeli da funkcionišu zakoni Ruske Federacije, uključujući i zakone koji se tiču budžeta i sudskog sistema, i formirani su neophodni organi vlasti. To je bio veoma težak posao. Bez obzira na to što smo 1991. godine svi krenuli sa istog polazišta, za 23 godine su se pojavile brojne razlike u ruskim i ukrajinskim zakonima. I ove razlike se odnose na sve aspekte života. Zato je, naravno, veliki uspeh to što je 1. januara 2015. godine završen prelazni period, koji je bio predviđen 6. federalnim ustavnim zakonom.
Za godinu dana moglo se zaključiti koje su glavne bolne tačke Krima. Jedna od njih je energetska zavisnost. Ukrajina je krajem prošle godine nekoliko puta ograničavala i potpuno obustavljala isporuku električne energije poluostrvu. Kakva je sad situacija?
– Zaista, prilično velika količina električne energije iz Ukrajine stiže na Krim. Krim za vreme najvećeg opterećenja troši oko 1,2 gigavata, a proizvodi oko 40 megavata. Za vreme prošlogodišnjeg blekauta priključeni su svi mobilni kapaciteti. Naravno, to danas ne može u celini da pokrije deficit električne energije, do kojeg bi moglo doći u slučaju da Ukrajina potpuno obustavi isporuku. Zato se trenutno radi na nizu mera za obezbeđenje potpune energetske bezbednosti Krima. Između ostalog, radi se na izgradnji dva bloka elektrocentrala, čiji će maksimalni proizvodni kapaciteti iznositi 900 megavata. Rok za predaju je 2017. godina. Međutim, oni će se predavati po fazama, zato će deo kapaciteta i početi sa radom i ranije. Pritom se pitanja nezavisnog energetskog snabdevanja poluostrva ne svode samo na izgradnju sopstvenih proizvodnih kapaciteta. Najverovatnije ćemo u kraćim rokovima uspeti da napravimo energetski most između Krima i Krasnodarske pokrajine. To će bitno povećati nivo energetske bezbednosti Krima u uslovima nepredvidivosti odluka ukrajinskih vlasti.
Još jedno važno pitanje je voda. Severnokrimski kanal, koji je obezbeđivao više od 80 odsto slatke vode za snabdevanje ostrva, zatvoren je. Kako je planirano prevazilaženje ovog nedostatka?
– Nije problem samo kanal. Ogroman deo vode koja je dolazila Severnokrimskim kanalom koristio se za zalivanje, između ostalog, za gajenje pirinča, što nije uvek bilo racionalno. Ove godine će poljoprivredni proizvođači preći na efikasnije tehnologije, kao što je, na primer, sistem „kap po kap“.
Prošle godine smo morali da preduzmemo hitne mere radi obezbeđivanja dovoljnih količina vode. Bez obzira na to što godina nije obilovala padavinama, sve je normalno proteklo. Sad se u okviru primarnih mera radi na bušenju poznatih rezervi podzemnih voda — projektuje se i uskoro će početi izgradnja vodovoda za transport ove vode. Treba istaći da Krim ima problema sa vodom za kućnu upotrebu, nezavisno od kapaciteta Severnokrimskog kanala. Zato se radi na izradi opšte šeme vodenog bilansa; između ostalog, predlaže se rekonstrukcija postojećih sistema stambeno-komunalne privrede i upotreba uređaja za proizvodnju slatke vode. Već sad su predviđene mere lokalnog karaktera, kao što je, na primer, izgradnja veštačkog jezera u blizini Sevastopolja.
Ima li problema s izgradnjom mosta preko Kerčkog moreuza? Da li će sve biti sagrađeno u roku?
– Planirano je da radovi budu završeni 2018. godine. Podsetiću na to da se za izgradnju saobraćajnog objekta izdvaja nešto više od 228 milijardi rubalja. Izgradnja prilaznih puteva je već u toku. Zasad će se za transport tereta i putnika još uvek koristiti Kerčki trajekt.
Simferopolj je vazdušna kapija Krima. To je danas najbrži način da se dođe na poluostrvo. Da li će njegovi kapaciteti biti povećani?
Simferopoljski aerodrom je još prošle godine učetvorostručio propusnu moć poletno-sletne staze. Ove godine očekujemo da se kapaciteti aerodroma udvostruče zahvaljujući brzoj izgradnji aerodromskog terminala.
Da li sankcije Zapada u velikoj meri otežavaju privlačenje stranih investicija?
Ceo svet pokazuje interesovanje za Krim. Međutim, mnogi, na primer, Evropljani, ne mogu da uđu direktno zbog sankcija koje su na snazi. Bez obzira na to, na poluostrvo dolazi mnogo preduzimača i predstavnika kompanija iz različitih zemalja — Turske, Izraela, Holandije, Finske i Italije. U tome nema ništa čudno — ekonomske mogućnosti krimskog poluostrva ostavljaju snažan utisak.
