Predstavnici Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ delili su građanima prvi broj svog lista koji donosi zanimljive tekstove o „Beogradu na vodi“ iz ugla arhitekata koji se protive izgradnji, ali i javnih ličnosti, među kojima su Zoran Kesić, Borka Pavićević i Marko Šelić Marčelo.
Novine su nastale zbog, kako kažu članovi Inicijative, kontrole medija, jer se konstantno isključuju građani i mišljenje struke ili se njima manipuliše, ističu članovi Inicijative.
„Naše okupljanje ispred Skupštine Beograda je simbolični čin koji treba da pokaže da gradski oci, koji sede iza nas, ne slušaju prave potrebe građana, to je simulacija demokratskih procedura. Glas građana se ne sluša, a u toku je simulacija odlučivanja kako je došlo do ovoga, a svi znamo da je došlo zbog nekakvog prijateljstva između premijera i nekakvog investitora“, kaže član Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ Dobrica Veselinović.
Članovi Inicijative pozivaju na poštovanje Generalnog urbanističkog plana. Oni predlažu da se na, sada već raščišćenom prostoru uz Savu napravi park sa velikim šetalištem, da se prostor osmisli tako da u njemu uživaju svi Beograđani i njihovi gosti. Takođe, predlažu da se, kada Srbija bude u mogućnosti, na tom prostoru izgradi nešto što je Beogradu, kako kažu, zaista potrebno.
Arhitekta Dragoljub Bakić tvrdi da je infrastruktura projekta „Beograd na vodi“ nerešiva, da predviđeni prostor ne može da podrži planiranu gustinu objekata, spratnost i broj kvadrata.
„Za njih treba mnogo struje, možda 100 megavata, to su energani na gas, nekoliko energana, gde su oni na maketi? Izračunali smo, treba 25 miliona kubika vode dnevno, a Beograd nema tu vodu. Oni puste vodu – stane voda na Vračaru. Možda će morati da se gradi novi Makiš. Da bi se saobraćajno rešio taj prostor i povezao sa ostatkom grada mora da se gradi metro“, kaže Bakić.
Inače, za ponedeljak najavljena prodaja stanova u prve dve kule Beograda na vodi, nije počela. Gradonačelnik Siniša Mali objašnjava da se radi o registraciji onih koji žele da pazare.
„Ljudi se javljaju, nadam se da će se javiti što veći broj ljudi, i da će prve dve kule biti veliki uspeh ‘Beograda na vodi’. U ovom trenutku cena stanova nije poznata, ovaj proces je u toku upravo zato da bi se odredila. Investitor želi da oseti tržište, da vidi koliko je zainteresovanih, i ko su. Na osnovu toga će definisati cenu. Leks specijalis će krenuti kroz redovnu proceduru, biće svima otvoren za komentare. Taj Zakon nema veze sa izgradnjom, već sa sređivanjem imovinsko-pravnih odnosa i ukrupnjavanjem parcela, i ne očekujem ništa sporno“, objašnjava Mali.
Prema njegovim navodima, reč je o oko 320 stanova u dve kule, a još nije u potpunosti definisano kako će oni izgledati, a rok za izgradnju prve dve kule je dve do dve i po godine od početka izgradnje. Mali je, takođe, naveo da će ugovor sa arapskim partnerom biti potpisan u narednih nekoliko sedmica, kao i da sve što je rađeno prethodnih meseci pokazuje da je sve u redu u vezi sa projektom i da nema nikakvih indikacija da bilo šta ide loše.
S druge strane, članovi Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ pozivaju nadležne da obustave projekat i spreče štetu. Njihov list, koji će od utorka deliti građanima ispred zgrade gradske uprave u ulici Kraljice Marije, donosi nekoliko primera iz regiona i sveta o sličnim projektima koji su zaustavljeni posle pritiska građana i referenduma.
Detaljno je opisan primer brda Srđ kod Dubrovnika, novog nebodera u Parizu, a naveden je i poslednji primer građanskog aktivizma u Berlinu, gde su se građani izborili da bivši aerodrom ostane zelena površina, umesto da se na njemu grade stanovi.
