„Situacija sa preduzećima koja se nalaze u procesu restrukturiranja je neodrživa, jer najveći deo firmi generiše ogromne gubitke“, izjavio je direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara. On je poručio da je vreme da se crta povuče i da se jasno kaže da oni koji ne mogu da opstanu na tržištu moraju biti ugašeni.
„Od 500 preduzeća koja se nalaze na spisku Agencije za privatizaciju, 104 je u postupku restrukturiranja. U njima je zaposleno oko 50.000 ljudi“, rekao je Šubara i istakao da je novi zakon o privatizaciji stvorio uslove za brže i lakše okončanje privatizacije. Međutim, iako zakon predviđa da privatizacija u Srbiji mora biti okončana najkasnije do kraja 2015, direktor Agencije ističe da u praksi postoje brojne prepreke zbog čega je već sada izvesno da će biti problema sa poštovanjem zadatih rokova.
„Najveće usporavanje imamo od Agencije za restituciju, jer zakon predviđa da je za privatizaciju preduzeća neophodna potvrda Agencije da imovina tog preduzeća nije predmet restitucije. Jedan od prvih sastanaka koji sam obavio po dolasku na mestu direktora bio je sastanak sa rukovodstvom Agencije za restituciju. Ali nažalost, do današnjeg dana nijedan dokumenti iz Agencije nismo dobili, a prošlo je već dva meseca. Mi bez toga ne možemo ništa, a s druge strane imamo mandat da proces privatizacije okončamo što pre“, objasnio je Šubara na panelu o preduzećima u restrukturiranju koji je organozovao časopis Nova ekonomija.
On je precizirao da od donošenja novog zakona o privatizaciji, 13. avgusta 2014. godine do 10. januara 2015. godine, kada je preuzeo rukovođenje Agencijom za privatizaciju, nije obavljena nijedna radnja koja je bila preduslov za oglašavanje privatizacije preduzeća. Zbog toga i pored zakonske obaveze, u januaru nisu objavljeni javni pozivi za prodaju preduzeća.
„Nismo imali nijedan preduslov, čak nije bio pripremljen ni ugovor o kupoprodaji, koji je neophodan da izradi Agencija za privatizaciju. Praktično smo počeli sve ispočetka, odnosno iz minusa“, precizira Šubara.
Sudeći po 1.800 pisama zainteresovanosti, za kupovinu srpskih preduzeća ima dosta interesenata. Treba ipak imati u vidu, da s obzirom da na osnovu Zakona o privatizaciji, pisma zainteresovanosti nisu obavezujuća i da njihov podnosilac ne snosi nikakve posledice, pojedina fizička lica izrazila su interesovanje za čak 130 preduzeća istovremeno.
„Jutros su me opet zvali potencijalni investitori iz Švedske, ali znate, ja se sa investitorima ne nalazim po kafićima ili restoranima. Svaki investitor je dobrodošao, ali u moju kancelariju ili u salu Agencije za privatizaciju. Zovu me u Nušićevu, levo i desno, ali to ne dolazi u obzir. Ako je pravi investitor neka se obrati Agenciji. Ja ću primiti svakog investitora i omogućiti mu razgovor. Koji su to uopšte investitori koji žure, i kojima je veoma hitno, a za početak hoće da kupe RTB Bor, PKB, Galeniku i Vršačke vinograde, i to u narednih pet dana“, kaže Šubara.
Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Pavlović smatra da novi Zakon o privatizaciji nije suštinski promenio pravila i da nema kapacitet da eliminiše probleme koji su se u tom procesu ranije pojavljivali.
„Kada želite da kupite neko preduzeće vas najpre interesuju finansijski izveštaji, kakve su obaveze preduzeća, dugovi, potraživanja, vrednost imovine. Finansijski izveštaji u preduzećima su u jako lošem stanju jer ne odgovaraju međunarodnim računovodstvenim standardima, tako da dolazeći u neko preduzeće vi zapravo zatičete haos koji je postojao i skoro deceniju unazad. Ne postoji detaljan popis imovine, dugova, a čak ni potraživanja radnika prema preduzeću nisu uključena u finansijske knjige i niko se oko toga posebno ne zabrinjava“, ističe Pavlović.
Bez obzira na do sada iskazane nedostatke, Zakon o privatizaciji i stečaju omogućio je da se za 188 firmi pokrene stečajni postupak.
U saradnji sa Svetskom bankom i MMF-om pokrenut je postupak za preduzeća u kojima nema zaposlenih, a nakon isplaćivanja socijalnih programa za oko 5.000 zaposlenih, u stečaj će ići i preostala preduzeća sa spiska.
Za rešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju, Svetska banka će krajem marta Srbiji odobriti kredit od 100 miliona dolara, a do kraja ove godine biće odobrena i druga tranša kredita u istom iznosu.
Do kraja 2015. Svetska banka sa 200 miliona dolara kredita podržaće i korporativizaciju velikih državnih preduzeća EPS-a, Železnica Srbije i Srbijagasa.
