„Interesi Islanda će biti najbolji ako nije u EU“, navodi se u saopštenju islandskog Ministarstva inostranih poslova. Šef islandske diplomatije Gunar Bragi Svejnson izjavio je da je odluku o povlačenju kandidature podneo Letoniji, koja predsedava EU i da je o tome obaveštena i Evropska komisija.
Analitičar Đorđe Vukadinović za Sputnjik kaže da su razlozi za odsutajanje Islanda od pristupanja EU i ekonomske i političke prirode. Po njemu i u slučaju Islanda i u slučaju Srbije i ekonomski i politički argumenti pretežu na jednu stranu — onu na koju je Island otišao.
„Island je u pregovore ušao posle teške krize koja ga je zadesila pre nekoliko godina. Treba reći da su ga u Briselu dočekali raširenih ruku, a prebačen je i na najbrži kolosek evrointegracija“, rekao je Vukadinović i dodao da na putu ka EU za tu zemlju nije bilo nikakvih uslovljavanja.
Međutim, prema njegovim rečima, građani Islanda, pa i politička elita te zemlje, vrlo su se brzo presabrali i zaključili da, bez obzira na otvorenost, dobronamernost i dobrodošlicu koju su im u Briselu pripremali, nacionalni interesi njihove male ali prosperitetne države ipak nisu u Briselu.
Vukadinović je rekao da su iz tog razloga Islanđani na izborima izabrali vladu koja je obećala istupanje iz procesa evrointegracija.
„Rešili su da ekonomsku krizu leče drugim sredstvima i drugom recepturom od one koju propisuju i Brisel i MMF“, ističe on.
Ta receptura, prema njegovim rečima, sastoji se od oslanjanja na sopstvene snage, tako što su teret prebacili na banke, a ne na građane.
„Oni su zaključili da je ulazak u EU u ovom trenutku suviše rizičan i da im je više stalo do njihove suverenosti“, smatra ovaj analitičar, dodajući da su na izborima pobedile evroskeptične partije, kao i da se većina građana Islanda izjasnila protiv evrointegracija.
Rukovodilac centra ekonomskih studija Instituta Evrope Ruske akademije nauka Anatolij Bažan, kaže da je ovoj odluci prethodilo sveobuhvatno istraživanje ekonomskog karaktera, sprovedeno na Islandu
„800 stranica je bilo posvećeno pitanju pristupanja a zaključak je bio jednoznačan – to nije ekonomski isplativo“, rekao je Bažan.
Prema njegovim rečima, pristupanje EU bilo je ekonomski nepovoljno i u pribaltičkim državama, ali su se tamo rukovodili „u većoj meri političkim kriterijumima i vodila se aktivna propaganda sveopšte pohvale na račun EU“.
Prema njegovom mišljenju, evriointegracija je nepovoljna za države čije stanovništvo ima niska primanja, za razliku od razvijenih država koje ih mogu „pritiskati“ svojom konkurencijom.
Island je podneo kandidaturu za članstvo u EU 16. jula 2009. godine posle finansijske krize koja je navela javnost da poželi zaštitu evrozone.
U maju 2013. godine, Vlada je odlučila da zamrzne pregovore o pridruživanju sa EU, iako je tada već 27 poglavlja bilo otvoreno, a čak 11 neformalno zatvoreno.
Vlasti u Rekjaviku su navele da žele da zadrže bliske odnose sa EU, s kojom je zemlja vezana preko Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu i Šengenske konvencije.
