Najavljenim zahtevom za izradu plana suprotstavljanja „ruskoj kampanji dezinformisanja“, zagovornici slobode medija sa Zapada zapravo pokazuju kako u praktičnom smislu vide tu slobodu, tvrde sagovornici Sputnjika. Ovim zahtevom, dodaju naši sagovornici, nastavlja se politika prema Rusiji započeta uvođenjem ekonomskih sankcija.
Kako je prenela agencija Rojters, u nacrtu zaključaka predstojećeg samita Evropske unije, koji će biti održan 19. i 20. marta u Briselu, Savet EU naglašava potrebu da se ospori „širenje ruske propagande“ i „agresivne kampanje“ televizijske stanice Raša tudej i portala vesti Sputnjik. Lideri EU pozvaće visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiku Mogerini da do junskog samita pripremi akcioni plan za „stratešku komunikaciju u znak podrške medijskim slobodama i vrednostima EU“.
Zaoštravanje propagandne kampanje
Za Slobodana Reljića, novinara i autora knjige „Kriza medija i mediji krize“, ovakva najava lidera EU nije iznenađenje. On konstatuje da se svet odavno nalazi pod uticajem permanentnih propagandnih kontolisanih poruka. To je, prema njemu, sistem koji svoje poruke predstavlja kao slobodno i nezavisno novinarstvo, a kad Rusija napravi pandan Si-En-Enu, i kad se broj ljudi koji to slušaju i žele da čuju neku drugu vrstu pristupa problemu počne uvećavati, dolazi do zaoštravanja.
„Već imate i najave kako će Bi-Bi-Si morati da se reformiše, zato što ovako postavljen Bi-Bi-Si mora da se vrati u stanje da može da odgovara na te, kako oni kažu, izazove. Tako da ovo zaista nije nikakvo iznenađenje. I to će, naravno, biti stvar koja će se stalno zaoštravati“, precizira Reljić za Sputnjik.
Novinar i direktor agencije „Pragma“ Cvijetin Milivojević smatra da je najavljeni akcioni plan nastavak politike prema Rusiji koja je počela uvođenjem ekonomskih sankcija. On podseća na vreme kad su sve velike zapadne zemlje, od Amerike do najvažnijih zemalja EU, imale svoje medije koji su se bavili propagiranjem svojih stavova u zemljama istočne Evrope.
Milivojević ističe kako su i dan-danas ostaci iz tog perioda radio stanice „Glas Amerike“, „Dojče vele“, „Frans internešenel“. Ukoliko imate takvu situaciju, dodaje on, logično je da druga strana, koju Zapad tergetira kao neprijateljsku, mora da ima odgovor na takvu vrstu propagande koja se protiv nje vodi.
„Meni je to potpuno logična stvar, ali to govori o jednom drugom apsurdu. Da oni koji su zagovornici apsolutne slobode medija svojim vlastitim primerom pokazuju kako zapravo u praktičnom smislu vide tu slobodu informisanja“, naglašava Milivojević za Sputnjik.
Interpretacije analitičara prave problem
Politikolog iz Donjecka i direktor Centra za evroazijska istraživanja Vladimir Kornilov smatra da je čudno to što će EU početi da radi na planu za suprotstavljanje „ruskoj propagandi“ u izveštavanju o ukrajinskom sukobu.
On ističe kako se u zapadnoj štampi redovno pojavljuju materijali koji uopšte ne dospevaju u evropski „mejnstrim“, kao što je, navodi primer, reportaža koja ukazuje na prisustvo nacista u ukrajinskim dobrovoljačkim bataljonima.
„Takođe, u zapadnim medijima se pojavljuju objektivne reportaže iz Ukrajine, dopisnici rade pošteno, samo što ih ima malo. Problem je u tome što se posle reportaže pojavljuje desetak analitičara, koji počinju da pričaju o ’ruskoj agresiji‘, iako donedavno nisu znali čak ni gde se Ukrajina nalazi na karti sveta“, tvrdi Kornilov za Sputnjik.
On dodaje kako nekim zapadnim političarima nedostaje upravo kanal za propagandu jer im je, kako kaže, potrebna jasna i direktna propaganda orvelovskih dimenzija.
„Pritom, zapadni političari kao da uopšte ne znaju da postoji veliki broj zapadnih medija na ruskom jeziku. Kad je državni sekretar SAD Džon Keri izjavio kako je potrebno stvoriti antipropagandni američki medij na ruskom, on kao da je zaboravio da se milioni dolara poreskih obveznika već ulažu u ove resurse, i to je mnogo veći novac od onog koji se troši za RT ili Sputnjik. Druga je stvar što ih zbog primitivnog propagandnog stila ljudi ne slušaju ili ne gledaju“, zaključuje Vladimir Kornilov.
Ko ima uticaj na Srbiju
Slobodan Reljić naglašava kako Zapad nije spreman čak ni na fer-plej odnose, jer su, kako kaže, navikli da budu apsolutni gospodari u tom propagandnom ratu.
„Ovo što se danas dešava u tom propagandnom ratu sa Rusijom, to nije odgovor američkog društva, već jedne grupacije koja oseća da su njeni interesi na svetskom planu ugroženi i onda ona pokreće taj mehanizam“, pojašnjava Reljić.
On dodaje kako je najveći problem što je većina medija u svetu ekstremno vesternizovana. „Naše javno mnjenje je odličan primer toga, jer mi tako nekritički preuzimamo interpretacije Si-En-Ena i Bi-Bi-Sija kao da su istine. I onda se tako preuzimaju te mustre, nazivi, ko učestvuje u tom ratu, ko su dobri a ko loši momci, šta je dobar a šta loš pravac“, zaključuje Reljić.
Prema mišljenju Cvijetina Milivojevića, većina medija koji deluju u Srbiji su prozapadno orjentisani, odnosno, ili su to mediji koji vode evrofanatičnu uređivačku politiku ili politiku koja je, kako se izrazio, evropskija nego što je rusofilska.
„Prema tome, kad je reč o Srbiji kao medijskom tržištu, u ovom trenutku možemo govoriti o apsolutnoj dominaciji onoga što je ideja Brisela, što je ideja Vašingtona, gde su svi drugi, računajući i ruski uticaj, u ovom trenutku zaista irelevantni. Zato je strah predstavnika EU od dolaska nekih novih ruskih medija zapravo strah da će oni možda preokrenuti javno mnjenje“, tvrdi Milivojević.
