Prema mišljenju generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, „Rusija se još uvek nalazi na istoku Ukrajine“, nastavljajući da snabdeva ustanike oružjem, a do danas nije jasno da li se tamo zaista povlači ili ne povlači teško naoružanje“, piše Špigl.
Komandant NATO-a u Evropi Filip Bridlav saglasan je sa stavom Stoltenberga. On navodi da se još uvek ne može reći „gde se i šta se stvarno premešta“, jer nije poznato ni „koje teško naoružanje je bilo tamo pre“. Kako je pojasnio Stoltenberg, postoji rizik da ustanici ne povlače vojnu tehniku, već samo izvode njeno pregrupisavanje za novu ofanzivu.
„Radi daljih napora, od životne važnosti je da se poštovanje režima prekida vatre pažljivo prati“, smatra generalni sekretar NATO-a. On insistira da OEBS treba, napokon, da dobije pristup svim rejonima. Osim toga, još uvek nije navedeno gde se povlači teško naoružanje.
Centralna tema govora Stoltenberga i Bridlava u sedištu NATO-a su bili planovi Alijanse. Stoltenberg je dao na znanje da se on u nesuglasicama sa Moskvom oslanja na zastrašivanje. Iako je situacija na istoku Ukrajine postala mirnija, NATO nastavlja da demonstrira svoju vojnu silu, piše nemački list.
Kako navodi autor članka, toliko vojnih vežbi Alijansa nije odavno imala. To je znak i za partnere iz NATO-a, jer mnogi od njih, uključujući i Nemačku, „još uvek se kritički odnose prema ratobornom tonu Alijanse, bez obzira na rusku agresiju“, piše Špigl. Vlada Nemačke se drži mišljenja da zveckanje oružja neće navesti Putina da promeni svoje mišljenje, nastavlja autor. Ipak, američki vojnici na rukovodećim položajima, takvi kako što su Bridlav, smatraju da će ruski predsednik poći na kompromis, ako Zapad pokaže svoju beskompromisnost.
Stoltenberg se odlučno zalaže za povećanje vojnog prisustva NATO-a na istoku i stvaranje jedinica brzog reagovanja od 5.000 vojnika, kaže se u članku.
„Mi garantujemo da ćemo održati obećanje pred našim partnerima“, kazao je on, misleći na Poljsku i baltičke zemlje koje se, prateći događaje u Ukrajini, „plaše sledećeg Putinovog koraka“, piše autor.
U ovim zemljama-članicama NATO-a u pripremi je izgradnja malih centara za slučaj rata kako bi postojala mogućnost reagovanja u svakom trenutku, pojašnjava list.
Kako se u članku navodi, vojne vežbe treba da prodemonstriraju široj javnosti politiku zastrašivanja. Prema rečima jednog od službenika Pakta, „2015. godina će postati značajna u pogledu vojnih vežbi NATO-a“, zato što „još od kraja hladnog rata nije izvođeno tako mnogo vojnih vežbi“.
Od velikog značaja su prva testiranja jedinica brzog reagovanja, naglašava Špigl. U junu, 5.000 vojnika zajedno sa oklopnom tehnikom treba da stigne u Poljsku rado izvođenja vojnih vežbi. Još veće vojne vežbe će biti održane u oktobru i novembru: 25.000 vojnika iz skoro svih zemalja NATO-a okupiće se u Španiji i Portugaliji. Tako velike vojne vežbe nisu izvođene već dugo vremena, zaključuje list.
