Građani koji imaju problem sa plaćanjem kredita već su u mogućnosti da se sa bankama dogovaraju o reprogramu, refinansiranju ili dobijanju nekog grejs perioda.
Dugalić je rekao da postoji čitav niz mogućnosti koje klijenti mogu da koriste, a da zadrže integritet i suverenitet u raspolaganju finansijskim sredstvima. Prema njegovim rečima, to je za sada prihvatljivije od institucije ličnog bankrota.
Percepcija ličnog bankrota kod građana Srbije je vrlo pogrešna i naivna, jer – kaže Dugalić – većina građana očekuje da je proglašavanje ličnog bankrota znači oslobađanje od obaveza koje neko ima.
Međutim, proglašavanje ličnog bankrota, u stvari znači gubitak suvereniteta i u raspolaganju sopstvenim sredstvima.
„Institucija ličnog bankrota pretpostavlja da neko ko ima ozbiljne probleme u plaćanju obaveza dobija upravitelja koji onda upravlja finasijama onoga ko je proglasio lični bankrot“, rekao je Dugalić.
Tutor upravlja svim novcem onoga ko je proglasio lični bankrot:
„Kad vi hoćete da kupite nove cipele on kaže: Pa imaš još jedne cipele koje nosiš. A godišnji odmor? Zaboravi godišnji odmor“, objašnjava Dugalić.
U Srbiji postoji i lični momenat, jer je naša sredina, po Dugalićevim rečima, prilično konzervativna:
„Kad vi proglasite eventualno hipotetički lični bankrot obelodanili ste da niste u stanju da vodite svoje finansije. U ovoj sredini u kojoj mi živimo to je vrlo negativna ocena i loša slika o osobi koja je proglasila lični bankrot“, upozorava Dugalić.
On je izneo podatak da se u februaru broj kredita koji uzimaju građani smanjio u odnosu na januar, osim kada je reč o kreditima za refinansiranje. Dugalić je kao ključni razlog za to što građani uzimaju manje kredita naveo pad standarda, navodeći da je prošle godine u ovo doba prosečna zarada u Srbiji bila 380 evra, a da je u februaru ove godine pala na 325 evra. Kao jedino rešenje za probleme otplate uzetih kredita jeste rast standarda građana, odnosno da prosečna zarada poraste na 700 evra.