U ovogodišnjem Velikom žiriju „Večernjih novosti“ za knjigu godine učestovalo je 49 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara. Jedna od članica žirija Jasmina Tonić rekla je da je knjiga „Zidovi“ nesvakidašnja u novijoj srpskoj lirici, pre svega po svojoj kompoziciji i pesničkom postupku koji se približava principu matematičke analize.
Halilović je za Sputnjik rekao da zidovi za njega predstavljaju filozofski pojam koji Srbiju prati kroz čitavu njenu istoriju.
„Mi živimo sa zidovima, mi gradimo zidove, mi rušimo zidove… Budućnost će možda doneti teška iskušenja, ali ljudi između sebe moraju rušiti zidove koji su sazdani od predrasuda. Moramo da upoznajemo jedni druge, da učimo jezike jedni od drugih, moramo da sarađujemo, moramo da budemo spremni da čujemo jedni druge. Moramo i da razumemo jedni druge, to jest da rušimo zidove koji su nepotrebni i da zidamo samo one koji su potrebni“, rekao je Halilović.
Enes Halilović je mladi pripovedač, romansijer, pesnik i dramski pisac. Rođen je u Novom Pazaru, gde i sada živi, a do sada je objavio zavidan broj zbirki poezije i priča. Osnivač je književnog časopisa „Sent”, njegova dela prevedena su na 17 jezika, a njegove pesme i priče se nalaze u mnogobrojnim antologijama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrada „Branko Miljković“, „Đura Jakšić“, kao i „Zlatne značke za doprinos kulturi“. Zbirka pesama „Zidovi“ može se kupiti u knjižarama širom Srbije.
Nagradu „Meša Selimović“ su pre 27 godina osnovale „Večernje novosti“ i Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije.
Pored „Zidova“, kritičari su predložili još 84 knjige. Na drugom mestu je knjiga „Svedočenje“ Nikole Vujčića (14 glasova), a na trećem „Jedro nade“ Nikole Malovića (12). Za njima slede knjige „Kuća sećanja i zaborava“ Filipa Davida i „Srpska kultura 1900–1950“ Petra Pijanovića (11), „Po sećanju se hoda kao po mesečini“ Vesne Kapor (10), „Sabo je stao“ Ota Horvata (9), „Životinjsko carstvo“ Davida Albaharija, „Crna knjiga“ Radmile Lazić i „Razbrajalica“ Lasla Blaškovića (8), „Dolina srpskih kraljeva“ Milisava Savića i „Carmina Galli“ Nikole Živanovića (6) i „Povratak u Arkadiju“ Slavice Garonje (5).
