BRIKS je savez u razvoju i nastao je od država koje čine jednu četvrtinu ukupne svetske teritorije. Na toj teritoriji živi oko tri milijarde ljudi, odnosno 42 odsto stanovništva planete. Ukupan BDP Brazila, Rusije, Indije, Kine i JAR iznosi skoro 15 odsto svetskog.
Ova produktivna saradnja započela je pre devet godina kada je na marginama zasedanja Generalne skupštine UN 2006. godine održan prvi sastanak ministara — u to vreme još uvek u formatu BRIK.
Prvi samit punog formata održan je tri godine kasnije u Jekaterinburgu na inicijativu Rusije i tada su razmotrena pitanja svetske finansijsko-ekonomske krize i globalna bezbednost namirnica.
Od tada su samiti postali redovni i svaki put se po redu održavaju u jednoj od zemalja BRIKS-a. Na sledećem sastanku u Brazilu postignut je dogovor o saradnji u oblasti finansija i pomoći izvoza zemalja ove zajednice, a iste 2010. godine grupi zemalja u razvoju pridružili su se Južnoafrička Republika — i pojavio se BRIKS.
Jednu od najvažnijih faza u razvoju zajednice predstavljao je prošlogodišnji samit u brazilskom Fortalezeu kada je doneta odluka o osnivanju Banke za razvoj BRIKS i formiranju pula deviznih rezervi. To treba da obezbedi ekonomiju zemalja zajednice. Osim toga, to može predstavljati alternativu Međunarodnom monetarnom fondu koji uglavnom štiti transnacionalne korporacije ne pomažući pritom stabilizaciji svetskog deviznog tržišta.
Glavni analitičar investicione grupe „Nord kapital“ Roman Tkačuk kaže za Sputnjik da je dugoročni plan bio da se do 2050. godine probije na vodeće pozicije u svetu, da se igra ključna uloga i da se po uticaju prestignu SAD i EU.
„Krećemo se u tom pravcu, prvi koraci su već napravljeni – osnivanje banke, međusobni ugovori, a potpisan je i ugovor o stvaranju pula deviznih rezervi zemalja BRIKS-a. Zemlje su prešle na konkretne stvari“, ističe Tkačuk.
Banka, prema njegovim rečima, u perspektivi može predstavljati alternativu MMF-u – ukoliko bi se neke od zemalja BRIKS-a suočile s finansijskim problemima, ona bi im pružila pomoć.
Analitičar smatra da će predstojeći samit BRIKS-a predstavljati važan događaj i ne isključuje sklapanje značajnih sporazuma o međunarodnoj saradnji.
Prema rečima Vladimira Kolotova, šefa katedre istorije zemalja Dalekog istoka Istočnog fakulteta Sanktpeterburškog državnog univerziteta, udruživanje Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike igra bitnu ulogu u rešavanju svetskih problema i osiguranju globalne bezbednosti.
„BRIKS već stvara alternativu za druge ekonomske blokove“, smatra Kolotov.
On kaže da strukture u kojima glavnu ulogu igraju SAD, za razliku od BRIKS-a, mogu da primoravaju svoje partnere da sprovode odluke koje su donele SAD, čak i onda kada im se to ne sviđa.
„Kako je nedavno rekao Obama, mogu da ’uvrću ruke‘ svojim partnerima. To se vidi i po sankcijama od kojih Evropska unija pati. Što se tiče udruživanja zajednice BRIKS, ona se zasniva na poštovanju suvereniteta i nemešanju u unutrašnje stvari. To je principijelna razlika u poređenju s organizacijama na čijem čelu se nalaze Sjedinjene Države“, naglašava Kolotov.
Ruski predsednik Vladimir Putin je pozivajući šefove zemalja BRIKS-a na julski samit u Ufi obećao da će obezbediti kontinuitet i da će uzeti u obzir rezultate susreta u Brazilu.
