Uz suze i po koji smešak Vladinih prijatelja prilikom obraćanja, publika je u tišini slušala i odavala poslednju poštu nedavno preminulom frontmenu „Idola”, grupe koja je ostala u istoriji kao jedan od predvodnika jugoslovenskog novog talasa. Muzički urednik Sloba Konjović je obraćajući se publici rekao da je „Vlada bio muzika, Vlada je bio rokenrol”.
„Njega više nema, a ovo je jedan od mojih najtežih nastupa pred ljudima, jer moram da govorim o čoveku koji je uradio toliko da moramo da mu budemo ne samo zahvalni, nego pri pominjanju njegovog imena i pri slušanju njegove muzike, siguran sam, to će nam izmamiti osmeh i osećaćemo se bolje.”
Konjović se prisetio dana iz njegove mladosti, kada su „Idoli” obeležavali odrastanje jedne generacije, jer su, kako kaže, bili pokretačka snaga. „To je bilo vreme kada je postojala perspektiva, živelo se bolje i kvalitetnije i Vlada je bio na vrhu toga”, istakao je on.
Opraštajući se od svog dugogodišnjeg prijatelja, glumac Svetozar Cvetković rekao je da je Vlada dugo ostavljao svima nama svoje poruke u delima koje se se čuju ne samo ušima, već pre svega u srcu, u nogama. „On je svojim odlaskom, a pre svega delima bio sve bliži ljudima koji će ga zauvek pamtiti”, rekao je on i svoj govor je završio rečima: „Život Vlade Divljana se nikada neće završiti. Vidimo se, Vladice. Tvoj Svetica.”
Od muzičara se oprostio i poznati književnik Ljubivoje Ršumović koji je kazao da je sa Divljanom sarađivao prilikom snimanja emisije za decu „Fazoni i fore”, a pored toga radili su i na predstavi „Rokenrol za decu”.
„Oni koji su tih godina gledali Vladu i Gileta sa glumcima na sceni pozorišta Boško Buha danas su već odrasli i siguran sam da u sebi nose te slike i da će celog života voleti i slušati kako Vladinu, tako i muziku uopšte”, primetio je Ršumović.
Muzičari koji su sarađivali sa Divljanom odsvirali su četiri pesme koje su obeležile njegovu karijeru.
„Za nas su govorili da smo zlatna generacija jugoslovenskog rokenrola, a Vlada je bio najbolji od najboljih”, rekao je Srđan Gojković Gile pre nego što je otpevao „Nebesku temu”, pesmu Idola sa zvanično najboljeg jugoslovenskog rokenrol albuma „Odbrana i poslednji dani" koju je posvetio Divljanovoj supruzi i sinovima.
Nekadašnji vođa beogradskog benda „Idoli” i istaknuti muzičar jugoslovenskog novog talasa Vlada Divljan (1958—2015.), godinama se borio sa teškom bolešću koja se poslednjih meseci pogoršala, a preminuo je 5. marta u austrijskoj prestonici. Devedesete godine 20. veka proveo je u Australiji, od 1991. do 1997. godine živeo je u Sidneju, nakon čega se se vratio u Beograd. Od juna 1999. godine živeo je i radio u Beču.
Bavio se komponovanjem muzike za filmove, a svoj trag ostavio je na filmovima „Šest dana juna”, „Kako je propao rokenrol”, „Crni bombarder”, „Tri palme za dve bitange i ribicu”, „Sedam i po”, „Čekaj me, ja sigurno neću doći”, „Na lepom plavom Dunavu" i mnogim drugima.
