„Želeli bismo da se naši zapadni partneri ne manje revnosno odnose i prema drugim slučajevima koji su se desili nedavno u modernoj istoriji”, rekao je šef ruske diplomatije.
„Bombardovanje jedne zemlje-članice OEBS-a od strane zemalja-članica, imam u vidu Jugoslaviju, situacija sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova — bez ikakvih referenduma. Niko tu nije dizao glas niti pitao zašto se to desilo bez referenduma”, kazao je Lavrov.
Lavrov je rekao da se Moskva „dosledno zalaže za uvažavanje međunarodnog prava u punom kapacitetu njegovih ciljeva i principa”.
Šef ruske diplomatije je rekao da su lideri nacionalista u Ukrajini pre godinu dana otvoreno pozivali na progon ili uništenje Rusa na Krimu, ali da Zapad na to nije reagovao.
Prema njegovim rečima, i napad na Irak izveden je sa „otvoreno izmišljenim izgovorima” a u slučaju Libije „grubo je zloupotrebljen mandat UN”.
„Uništena je država i sada svi pokušavaju da je obnove, a pitaju se samo jedno: kako da se spreči raspad i drugih zemalja tog regiona”, rekao je Lavrov.
Ističući da sve te činjenice treba da istraže istoričari, šef ruske diplomatije rekao je da se u praktičnoj politici ne mogu dostići rezultati ukoliko se ne bude pamtilo zašto se šta dogodilo na međunarodnoj sceni „grubim podrivanjem međunarodnog prava”.
Rusija ima odgovor na nagomilavanje NATO trupa
Komentarišući nagomilavanje NATO trupa u blizini granice sa Rusijom, Lavrov je rekao da će Rusja na to adekvatno odgovoriti, dodajući da nagomilavanje NATO oružanih snaga ne doprinosi obnovi poverenja na evroatlantskom prostoru.
Lavrov je, međutim, rekao da se rešenje tog problema mora tražiti „kroz ravnopravni razgovor i međusobno uvažavanje”.
Nakon ujedinjenja Krima i Rusije u martu 2014, i početka sukoba na jugoistoku Ukrajine u aprilu iste godine, NATO je povećao svoje vojno prisustvo u blizini ruske granice, uključujući i baltičke države.
Ministri odbrane NATO-a dogovorili su se 5. februara da osnuju novu jedinicu za brzo reagovanje kao i da postave šest komandnih centara duž istočne granice Alijanse.
Osim toga, na sastanku je odlučeno da se u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i tri baltičke zemlje postave štabovi i komandni centri za prihvat ove jedinice, koja je dobila ime Zajedničke snage vrlo visoke borbene gotovosti.
