Reorganizacija i sistematizacija Ministartsva unutrašnjih poslova, reforma policijskog školstva, odnosno zapošljavanje mladih sa Akademije u policiji po automatizmu, kao i mapa kadrovske piramide kako bi svakom policajcu način napredovanja bio jasan, neka su od rešenja koja nudi Dragan Šutanovac, ministar vlade u senci Demokratske stranke zadužen za unutrašnje poslove.
Dosledna primena svega što je već zapisano u zakonima o odbrani i bezbednosti, kao i primena propisa za vojne službe i pripadnike Vojske, ali i njihova parlamentarna kontrola, alternativa je koju nudi Gordana Čomić, potpredsednica i ministarka odbrane vlade u senci Demokratske stranke.
Dijalog o rešenjenjima
Oni za Sputnjik objašnjavaju da je vlada u senci demokrata formirana zbog uspostavljanja društvenog dijaloga o rešenjima koje nudi aktuelna vlast, odnosno kako bi građanima pokazali da postoji alternativa.
„Cilj je da se kroz kritički dijalog svima objasni da ne postoji neprikosnovena odluka bilo koga u demokratskom društvu koje gradimo“, precizira Čomićeva.
Njen kolega Šutanovac dodaje kako ne postoji nijedan segment društva koji je u boljem stanju nego 2012. i da ih je to podstaklo da se oglase.
„Najbolji način je da napravimo vladu u senci koja će parirati ministrima i ministarstvima, ukazivati na njihove greške i nuditi rešenja za probleme u kojima se nalazimo“, konstatuje Šutanovac.
Kako biti alternativa jakom SNS-u
Inače, praksa vlada u senci i jeste alternativa, ali je ona najčešće vezana za političke sisteme u kojima je odnos vlasti i opozicije takav da ili imaju ujednačen broj poslanika ili ujednačenu podršku građana. U takvim sistemima grupacija u opoziciji sučeljava svoja rešenja onim rešenjima koja sprovodi vlast.
Međutim, u srpskom političkom sistemu, odnos u broju poslanika je 136 prema 16, u korist Srpske napredne stranke, a i istraživanja javnog mnjenja pokazuju priličnu razliku u podršci.
Postavlja se pitanje kako demokrate misle da nude alternativu u ovakvom odnosu snaga.
„Da je prema istraživanjima javnog mnjenja, danas bi predsednik države bio Boris Tadić, a ne Tomislav Nikolić. S druge strane, to što je nas manje u parlamentu nego što imamo podršku ili što je SNS dramatično veća u parlamentu, je još veći podstrek da pokažemo kako imamo ozbiljniji plan za izlazak iz krize od ovoga što radi Vlada Srbije“, tvrdi Dragan Šutanovac.
Gordana Čomić odgovara hipotetički:
„Da je postojala ideja i volja da 1990. napravimo vladu u senci, u situaciji kad je SPS sa 190 poslanika doneo odluku da uđemo u zli vrtlog ratova, sankcija i zločina, danas bi mnogo lakše prihvatali da postoji kritičko mišljenje i da ono ne zavisi direktno od broja ljudi koji vas kao političku stranku ili pojedinca podržavaju, već od kvaliteta vašeg rešenja“.
Odgovornost DS
Demokratska stranka je od promena 2000. do 2012. ili imala značajnu ulogu u vlasti, ili kohabitirala ili, kao od 2008. do 2012, imala vlast na svim nivoima. Takođe, „ministarstva sile“ (odbrana, policija, pravosuđe) ili su bila u rukama njihovih ministara ili su kontrolisana od njihovih ljudi koji su činili Savet za nacionalnu bezbednost i rukovodili Biroom za koordiciju službi bezbednosti. Neminovno se postavlja pitanje odgovornosti Demokratske stranke za problem nefunkcionisanje institucija ili druge probleme na koje oni sada ukazuju.
„Naravno da imamo odgovornost za svaki lično preuzeti javni posao koji nam je poveren izborom ili imenovanjem. Da je vladavinu prava i da je pravnu državu lako imati, svuda bi je bilo. Međutim, to je proces u kome moraju da učestvuju institucije, ljudi, stranke, svi oni koji, na osnovu Ustava, imaju obavezu da poštuju prava građana i da se dobrovoljno podvrgnu kontroli“, zaključuje Gordana Čomić.
Dragan Šutanovac, pak, kaže kako demokrate jesu imale uticaj i u Savetu za nacionalnu bezbednost i u Birou za koordinaciju službi bezbednosti, ali se, prema njemu, taj uticaj ispoljavao u tome da je bezbednost u Srbiji bila na višem nivou.
„Ali ta bezbednost nije bila posledica nove sistematizacije i dobre reforme u MUP-u. Podsećam da sada imamo tihi beli štrajk u policiji, da je ona ponižena, da je Žandarmerija izvrgnuta ruglu, da ljudi koji rade u policiji imaju manja primanja nego 2007. ili 2008. Sve to iziskuje promene. Naravno, odgovornost leži i na nekom delu DS-a, ali ne mogu da kažem kako smo mi bili odgovorni da izvršimo reformu u MUP-u jer, nažalost, DS nikad nije imala ministra policije“, zaključuje Šutanovac.
