Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je na očuvanje sankcija protiv Rusije, ali je istakla da je neophodno tražiti rešenje putem diplomatskog dijaloga. Istovremeno, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je da je među zemljama Evropske unije trenutno nemoguće postići konsenzus za uvođenje dodatnih sankcija Rusiji, dok je predsednik Češke Miloš Zeman ocenio da nema povoda za pooštravanje antiruskih sankcija.
Češki predsednik, koji je više puta isticao da su sankcije protiv Rusije loše za Evropu, smatra da posle uspostavljanja primirja u Ukrajini nove sankcije mogu samo da pogoršaju situaciju. S druge strane, Tusk, bivši premijer Poljske, zemlje koja je jedan od najvećih zagovornika sankcija, uoči odlaska u Vašington rekao je da, iako je američki predsednik Barak Obama tražio podršku Evrope da sankcijama održi pritisak na Moskvu, zemlje EU nisu bile u stanju da se slože o tom pitanju.
Agresivna politika američkih eksponenata
Prema mišljenju politikologa Aleksandara Pavića, unutar Evropske unije postoji jasna razdvojenost stare i nove Evrope kad je reč o odnosima sa Rusijom i sankcijama.
„Nova Evropa — to su zemlje članice koje su primljene u poslednjih 10–15 godina pod patronatom SAD, u skladu sa geopolitičkim interesima Vašingtona i NATO-a. Poljska je vodeća među njima, ona je praktično postala glavni američki eksponent unutar EU i ona se zalaže za izuzetno agresivnu, skoro provokatorsku politku prema Rusiji. S druge strane, zemlje stare Evrope, zemlje osnivači EU, na prvom mestu Nemačka i Francuska prednjače u protivljenju naoružavanju Ukrajine ofanzivnim oružjem zato što se plaše rata na evropskom tlu“, navodi Pavić za Sputnjik.
Kako napominje, Nemačka i Francuska, kao potpisnice Minskog sporazuma, na sve načine pokušavaju da očuvaju to krhko uspostavljeno primirje i da izbegnu svaki korak koji bi vodio u pravcu eksalacije krize.
Prema njegovim rečima, jedan od argumenata protiv sankcija je i to što zbog njih privrede evropskih zemalja trpe veliku ekonomsku štetu.
Pavić podseća i da su na loše posledice sankcija više puta ukazivali mađarski premijer Viktor Orban, kao i kiparski zvaničnici i nova vlast u Grčkoj na čelu sa premijerom Aleksisom Ciprasom.
Evropa shvata štetu od antiruskih sankcija
Anđelković navodi da u Evropi sve više uočavaju štetu koju antiruske sankcije imaju na ekonomije evropskih zemalja i da je potpuno jasno da je sukob koji postoji između Brisela i Moskve direktno protiv interesa Evropske unije, koja tu ne vodi svoju politiku nego politiku u interesu Sjedinjenih Država.
„Amerika je uspela da slomi evropske metropole da podrže jedan paket sankcija protiv Rusije i da na taj način naprave sebi štetu istu koliko i samoj Rusiji, ali teško je izdejstvovati nastavak toga jer svakim danom evropske zemlje osećaju štetu sukoba sa Rusijom, i svakim danom su pod većim pritiskom sopstvene privrede i građana. Otuda mislim da se Americi polako sužava kapacitet za teranje Evrope protiv Rusije“, ocenjuje Anđelković.
On veruje da će uz Vašington ostati samo zemlje koje su tradicionalno protiv Rusije kao što su neke baltičke države ili Poljska, i dodaje da su i unutar tih država sve glasniji oni koji kažu — „pustite istoriju, pustite stara neprijateljstva, hajde da vidimo od čega se živi, a interes je saradnja sa Rusijom“.
Zapad je uveo nekoliko rundi sankcija protiv Rusije zbog njene navodne umešanosti u ukrajinsku krizu, što je Moskva više puta demantovala. Evropska unija naglašava da ukidanje režima sankcija umnogome zavisi od uspešnog sprovođenja sporazuma iz Minska potpisanih prošlog meseca.
