Džuda tvrdi da se u Londonu u ovom trenutku nalazi oko 1000 agenata ruskih obaveštajnih službi i diplomatskog resora. „Oprezno, Putin sve vidi“, upozorava on u britanskom listu Tajms.
Pozivajući se na dugogodišnje kontakte u medijima, novinar piše da Federalna služba bezbednosti (FSB) špijunira opoziciju, oligarhe, britansku vladu i predstavnike ekspertske zajednice koji radi dostupa unutrašnjim informacijama padaju u večno ropstvo Kremlja.
Džuda tvrdi da su od njega lično predstavnici Kremlja nedavno pokušali da dobiju mekše članke u zamenu za pristup informacijama, dok mu je jedan od njegovih kontakata u medijima priznao da dobija jednu šestinu finansijskih sredstava od FSB. Ruske specijalne službe imaju više od 3 miliona saradnika. U 2015. godini 40 odsto državnog budžeta biće potrošeno na bezbednost i odbranu, između ostalog i na podršku špijunskoj mreže u Londonu, naglašava novinar.
Prema podacima britanske tajne službe, ruskih špijuna u Londonu ima više nego u doba hladnog rata. Stari agenti spoljno-obaveštajne službe su dobro poznati britanskoj MI-6, a špijunažom se takođe bavi i dobra polovina ruske diplomatske misije. Razlika između diplomata i špijuna je samo u tome što drugopomenuti može da plati za informacije, objasnio je novinaru jedan diplomatski službenik.
Samo agenata ima oko 100, piše Džuda, dok doušnika ima približno 1000. U ruskoj dijaspori u Londonu ništa ne može biti urađeno bez njihovog znanja. „Na svakoj manifestaciji prisutno je od jednog do tri informatora FSB“, izjavio je Bil Brauder, bivši šef Sergeja Magnitskog. FSB, pre svega, prati predstavnike opozicije, kojih u Londonu ima više nego u Sankt Peterburgu. Pored njih, nadzire i članove vlade, parlamenta, Ministarstva unutrašnjih poslova i političare u ostavci. To je najlakši posao jer se mnogi članovi parlamenta rado bave „konsultacijama“, navodi Tajms.
Ruska služba bezbednosti ne zaboravlja ni bogate ljude, čiji uticaj u savremenom svetu često prevazilazi uticaj političara. Na kraju, FSB ne ostavlja nezainteresovanu ni ekspertsku zajednicu koja se bavi Rusijom i formira njenu informacionu sliku u inostranstvu, tvrdi Džuda. Ruski agenti i njihovi doušnici, često, specijalno ulaze u poverljivi krug vodećih analitičara za Rusiju i britanskog establišmenta. Ponekad, agenti se predstavljaju novinarima koji se kritički odnose prema Putinu ili pokušavaju da obećanjima o ekskluzivnom pristupu ruskim činovnicima privuku one koji ga zaista kritikuju. Zapadni eksperti mogu da zarade na ovim informacijama vršeći konsultacije stranih firmi u Rusiji, a Kremlj na takav način zatvara usta komentatorima koji najbolje poznaju stanje u Rusiji.
