„Ako i kada budu iscrpljene sve druge mogućnosti da se postigne političko rešenje, ne isključujem takvu varijantu“, rekao je Kosačov u intervjuu radiju Komersant FM na pitanje treba li Rusija da podrži stvaranje „nezavisne Novorusije ili DNR-LNR“, ako takvu odluku objave vlasti tih samoproglašenih republika.
On je, pritom, podsetio na stav rukovodstva Rusije da oko konačnog rešenja treba da bude postignuta saglasnost sukobljenih strana.
„Rusija tu ne treba da govori: ʼne, vi morate obavezno biti teritorijalno celovita državaʻ, ili ʼne, vi nikada nećete biti teritorijalno celovita država, treba da se raziđeteʻ, ili ʼsamo federalizacijaʻ, ili ʼsamo autonomizacijaʻ, ili ʼsamo decentralizacijaʻ“, rekao je ruski senator.
„Obratite pažnju“, dodao je, „da mi nemamo takav pristup i da je predsednik i šef diplomatije više puta govorio o više varijanti. A najvažnije je da konačno budu svi zadovoljni i da se s njom slože“, rekao je Kosačov.
Prema njegovim rečima, za to postoji „ogromna šansa i to je jedino što treba da podrže i Rusija, i SAD, i EU, i NATO i svi ostali“.
Na pitanje kakav bi, po njegovom mišljenju, izlaz iz ukrajinske krize za Rusiju bio optimalan, Kosačov je odgovorio da treba uspostaviti teritorijalni integritet Ukrajine „na principu maksimalne decentralizacije, uz mogućnost preispitivanja postignutih dogovora u slučaju da oni nekog prestanu da zadovoljavaju“.
On takođe smatra da Ukrajina ne treba da uđe u NATO, pošto takav korak „ni na koji način neće ojačati ni evroatlantsku, ni opšteevropsku, ni svetsku bezbednost“. Međutim, o tom pitanju treba da odlučuju sami Ukrajinci bez spoljnjeg pritiska, smatra Kosačov.
Kosačov je, pritom, naglasio da je pitanje Krima „zatvoreno“ i da je „to Rusija“.
