Cilj novog Koordinacionog tela koja je Vlada Srbije formirala za pregovore sa privremenim institucijama u Prištini jeste da pod jednu kapu stavi sve što se tiče sprovođenja briselskih sporazuma. Na čelu tog tela biće Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. U intervjuu za Sputnjik, Đurić objašnjava da je novo koordinaciono telo izuzetno važno kako bismo u administrativnom smislu bili maksimalno spremni za pregovore sa Prištinom.
Olimpijsko načelo — da je važno učestvovati — ne važi za proces pregovora. Važno je biti spreman, važno je biti najbolji, a da bismo bili najbolji moramo da budemo i u administrativnom smislu dobro pripremljeni.
— Šta je cilj novog tela Vlade?
Vlada je osnovala koordinaciono telo za proces pregovora sa ciljem da ojača svoje administrativne kapacitete i sabere sve podatke koji su od značaja za proces pregovora. Istovremeno, i da okupi sve ljude koji učestvuju u procesu pregovora pošto se oni vode u dvocifrenom broju, i iz različitih oblasti — od energetike, telekomunikacija do pravosuđa, i različitih pitanja od značaja za lokalnu samoupravu, civilnu zaštitu… Sve te informacije treba da postoje na jednom mestu, time treba da se bavi profesionalni tim ljudi koji je samo tome posvećen i zbog toga je Vlada donela odluku da obnovi rad kancelarije za operativne i tehničke poslove koja je i do 2013. postojala pri Generalnom sekretarijatu Vlade. To će se ojačati stvaranjem ovog tela koje će odgovarati predsedniku Vlade za svoj rad, a koje takođe usmerava rad drugih državnih institucija u pitanjima od značaja za proces pregovora sa Prištinom.
— U Gračanici je održan sastanak na kome je bilo reči o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO). Koji su najveći izazovi u tom preocesu?
— Priština je najavila formiranje vojske. Da li Beograd može da spreči formiranje oružanih snaga Kosova?
— Priština bi trebalo da usvoji dokument o formiranju Specijalnog suda Kosova. Prištinska opozicija tvrdi da taj predlog ne može da bude usvojen bez glasova liste Srpska. Kada i da li se srpski poslanici vraćaju u kosovske institucije?
— Jedna od stvari o kojoj Albanci tvrde da neće da razgovaraju sa Beogradom je Trepča. Kako Beograd namerava da reši ovo pitanje?
Mi smo sproveli odličnu političku akciju koja je sprečila da Priština jednostrano preuzme kombinat Trepča i naišli smo na razumevanje u međunarodnoj zajednici o ovom pitanju. Imovinski odnosi u vezi sa Trepčom su nesporni. Srbija je vlasnik Trepče, ona je investitor u Trepču. Srpska preduzeća su glavni poverioci Trepče. Čak i po prištinskoj regulativi Trepčom bi trebalo da upravlja konglomerat preduzeća iz centralne Srbije koji je većinski poverilac. Zbog toga su i pokušali da usvoje zakon kojim bi sve to poništili, i to im nije pošlo za rukom. Mi očekujemo da razgovori o imovini budu vođeni na ozbiljan način, zbog svih građana koji žive na Kosovu i Metohiji. Jer, dokle god postoje na teritoriji Kosmeta dve grupe ljudi koji imaju dijametralno suprotan odnos prema statusu imovine, dotle ne možemo govoriti da će postojati dobar ambijent za investitore i investicije.
— Koliko daleko se odmaklo u rešavanju pitanja privatne, crkvene i državne imovine na Kosmetu, koja je uzurpirana posle 1999. godine? U većini slučajeva Priština tvrdi da na veliki deo držvane imovine Srbije ima pravo po dokumentu o sukcesiji bivših Republika SFRJ? Na osnovu čega se pozivaju na taj dokument?
— Pravnici srpske nacionalnosti sa Kosmeta imaju dilemu povodom potpisanog sporazuma o pravosuđu sa Prištinom. Tačnije, zbunjeni su jer smatraju da iz sporazuma proizilazi da će raditi u sistemu i po zakonima države koju Srbija ne priznaje. Da li možete da razjasnite tu dilemu?
Kosovo za Srbiju nije država. Svi naši ljudi koji rade u institucijama koje funkcionišu u sistemu Prištine rade u pokrajinskim institucijama. Kada odete u Prištinu i razgovarate sa zamenikom premijera pokrajine Branimirom Stojanovićem, on će vam reći da on radi na Kosovu i Metohiji kao zamenik premijera, ali da je njegova država Srbija. Slična situacija je i sa sudovima, dakle, ceo Briselski sporazum se zasniva na tome da se mi, iako se ne slažemo o pitanju statusa, slažemo oko toga da institucije koje postoje na Kosmetu treba da funkcionišu. U tom smislu, ne mislim da će srpske sudije i tužioci koji će raditi u novoosnovanom sudu i tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici biti manje građani Srbije, ili manje lojalni građani Srbije. Te institucije, ti sudovi će svoje odluke donositi na osnovu zakona koji se usvajaju u pokrajinskom parlamentu u Prištinu, u kome sada, prvi put od 1999. godine, učestvuju Srbi koji su izbrani glasovima Srba sa cele teritorije pokrajine uz podršku Beograda. Mislim da, iako pravno to nije idelana situacija, i nije ni blizu kao što smo je imali pre 1999. godine, ovo jeste situacija u kojoj mi imamo mnogo više uticaja nego što smo imali ranije. Zamislite samo da u slučaju Olivera Ivanovića i drugih, sa druge strane nemamo albanske i međunarodne sudije, nego da imamo srpske sudije koje uživaju i poverenje građana i poznaju teren. Ista stvar je i sa tužilaštvom i sudskim osobljem. Mislim da je jako važno i za imovinu naših ljudi i za lična i građanska prava da Srbi budu u pravosuđu u pokrajini.
— Da li ste upućeni u platformu koju predsednik Srbije piše o Kosmetu? Ako jeste u čemu se ona razlikuje od prethodne?
Svi strateški koraci kada je reč o državnoj politici vode se u dogovoru između Vlade i predsednika države. Onog momenta kada ta stvar bude razmotrena u konsultacijama između predsednika i Vlade, javnost će biti obaveštena.
— Da li je rešeno pitanje telekomunikacija, odnosno, da li će Kosovo dobiti svoj pozivni broj?
Pre godinu i po je u Briselu postignut okvirni dogovor o tome da se na Kosmetu uspostavi noramalno funkiconisanje Telekoma Srbija u sredinama gde žive Srbi. Srbija bi od Međunarodne unije za telekomunikacije, na šta svaka država ima pravo, zatražila još jedan pozivni broj, koji bi namenila za korišćenje za Kosmet. Naravo, albanski političari bi to koristili da bi se hvalili o svojoj samostalnosti i odvojenosti, ali u praksi, kada zovete telefonom iz Beograda u Prištinu ništa se ne bi promenilo. Dakle, ne biste okretali pozivne brojeve, niti plaćali dodatnu tarifu. Samo bi naši ljudi imali pristup mobilnoj i fiksnoj telefoniji koju do sada nisu imali. S druge strane, možda bi i Telekom Srbija uspeo da napravi neki poslovni rezultat, jer to je tržište sa milion i sedamsto hiljada potencijalnih korisnika. Tako da, kada stavite na tas, šta dobijate, a šta gubite, tačno, oni dobiju priliku da se malo hvale, ali i Velika Britanija i čitav niz drugih zemalja imaju po nekoliko pozivnih brojeva… Drugo, Srbija je ta kojoj se zvanično dodeljuje još jedan pozivni broj, pošto Kosovo ne može biti član Međunarodne unije za telekomunikacije. Srbija je ta koja odlučuje i raspolaže tim pozivnim brojem, tako da nije to tako strašno.
— S obzirom da ste zaduženi za poglavlje 35 koje je, rekli bismo, uslov za otvaranje poglavlja u pregovorima sa EU, koliko smatrate da smo daleko od toga?
Što se nas tiče otvaranje poglavlja mogu da počnu bilo kada. U administrativnom i političkom smislu mi smo spremni da otvorimo sva poglavlja. Odluka o tome leži na najuticajnijim zemljama EU.
— Da li postoje pritisci da Srbija prizna Kosovo? Neki tvrde da bi sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom značio faktičko priznanje Kosova.
Pritisci vezani za nezavisnost Kosova postoje od 2008. godine i ne mislim da su oni veći nego što su bili ranije, ali mislim da smo mi uspeli da nađemo modus vivendi sa većim delom tih zemlja i da izolujemo naše interese. Sa većinom tih zemalja imamo zajedničke interese, iako se sa njima ne slažemo vezano za pitanja statusa Kosmeta. Imamo zajedničke interese sa velikim brojem zemalja koje su priznale Kosovo, a koji su toliko važni da politika kvarenja odnosa sa njima ne bi bila u našem interesu. Srbija vodi jednu razumnu politiku i ceni podršku svojih prijatelja o pitanju Kosova i Metohije. Važno nam je što imamo značajnu podršku i razumevanje značajnog dela međunarodne zajednice koji potpuno stoji uz Srbiju po pitanju Kosmeta.
Ne mislim da je normalizacija odnosa sa Kosovom nešto što utiče na status Kosmeta, jer mi ne normalizujemo odnose sa nezavisnom državom, nego našom južnom pokrajinom. Mada znamo da političari u Prištini misle drugačije, u čemu ne možemo da ih sprečimo, isto tako ni oni ne mogu nas niti sve one koji na Kosmetu žele da budu deo Srbije. Ukazao bih na to da na Kosmetu to nisu samo Srbi, već i druge narodnosti, koje se osećaju delom Srbije. Svi oni stoje jedinstveno uz svoju zemlju — Srbiju.
