Dela trojice kompozitora čine program redovnog ciklusa „Bez teksta“, u okviru kojeg beogradski orkestar izvodi kompozicije inspirisane književnim temama.
Betovenovu uvertiru „Egmont“, Šumanov Violinski koncert i Štrausovog „Građanina plemića“, koji su ušli u program trećeg koncerta u ciklusu „Bez teksta“, povezuje poreklo njihovih autora, ali je reč o kompozicijama potpuno različitih stilova, objašnjava u razgovoru za Sputnjik dirigent Danijel Rajskin.
Verni prijatelj Beogradske filharmonije i njene publike sa zadovoljstvom je prihvatio ovoga puta neočekivani poziv u srpsku prestonicu, pošto je ranije najavljeni nastup mađarskog dirigenta Zoltana Kočiša i japanske violinistkinje Midori otkazan zbog bolesti umetnika.
„Veoma se radujem što smo uspeli da nađemo dostojnu zamenu za Midori jer malo ko se usuđuje da izvodi koncert Šumana. Ilja Gringolc, na sreću, svira ovaj koncert i naredne sedmice u Nemačkoj. Složio se da doputuje, iako ima troje male dece, i da nastupi s nama. To je muzičar koji odlično poznaje muziku, koji odlično zna šta može da očekuje od orkestra, kako da se ponaša. Ovo je muzika koja zahteva pričanje priče, a ja mislim da Ilja Gringolc vlada umećem da ispriča priču“.
Stalni gost-dirigent Beogradske filharmonije naglašava da sa zadovoljstvom prihvata pozive ovog orkestra jer je reč o muzičkom ansamblu jedinstvenom po svom nadahnuću i želji da zablista na sceni.
„U Beograd redovno dolazim od 2006, nekoliko puta godišnje, i uvek s nestrpljenjem i zadovoljstvom očekujem ove susrete. Nikako ne odustajem od toga da svojim kolegama, solistima i dirigentima, govorim o tome kako u Beogradu postoji orkestar u kojem svaki muzičar ima — tri srca. Za mene je to veoma važno jer, iako ponekad ima problema, u pogledu intonacije, stila, ljudi su izuzetno predani muzici, a to je najvažnije. Ovo je živi orkestar!“, kaže on.
Ruski dirigent koji redovno nastupa širom Evrope i Azije napominje da je u radu s muzičarima neophodno naći odgovarajući jezik, ne kritikovati ljude, već ih podsticati da stvaraju umetnost.
„Orkestar ne treba primoravati da svira, treba ga primorati da poželi da svira. Zbog toga ovde sa zadovoljstvom dolazim, jer se čini da je svima stalo do toga da postignu željeni rezultat i zbog toga ga i dobijaju“, objašnjava Rajskin.
Danijel Rajskin od 2005. godine radi kao šef-dirigent Rajnske filharmonije u Koblencu, a od 2008. je angažovan i u Filharmoniji Artur Rubinštajn u poljskom gradu Lođu. Pored Beogradske filharmonije, redovno nastupa i s Brandenburškim državnim orkestrom iz Frankfurta, Simfonijskim orkestrom iz Diseldorfa, Estonskim nacionalnim simfonijskim orkestrom, Sinfonijetom iz Hong Konga, simfonijskim orkestrima Holandije, Flandrije, Praškog radija, Radio televizije Slovenije i mnogim drugim ansamblima.
Sledeći koncert iz ciklusa „Bez teksta“ zakazan je za 15. maj, kada će Beogradska filharmonija biti predvođena damskom rukom Džoen Falete.
