Minus LDP-a je oko 143 miliona dinara, SDS-a oko 108 miliona dinara, URS-a oko 80 miliona dinara, SPS-a oko 60 miliona dinara, a DS-a oko 30 miliona dinara.
Demokrate su 2012. kod Razvojne banke Vojvodine uzele kredit od 360 miliona dinara za redovan rad, a zatim ga koristile za izbornu kampanju. Tada su funkcioneri DS-a, kao fizička lica, založili imovinu pod hipoteku, pa im banka ovih dana potražuje dugovanje i preti plenidbom imovine. Portparolka ove partije Aleksandra Jerkov tvrdi da su banci ukupno vratili 480 milona dinara (računajući i kamatu) dok njen kolega Dušan Elezović navodi kako dodatna kamata koju potražuje RBV nije bila predviđena ugovorom, zbog čega je DS pokrenula sudski postupak.
Trgovina uticajem
Prema Zoranu Stojiljkoviću iz Agencije za borbu protiv korupcije, kod problema stranačkih dugova postoje dve situacije. Prva je kreditno zaduženje, pa banke vrše potraživanje. Drugi, veći, problem su dugovanja privatnim i pravnim licima. U tom slučaju je neophodno da poverilac podnese tužbu i traži naplatu sredstava. Stojiljković kao interesantan navodi primer LDP-a koji u poslednjoj kampanji nije uzeo kredite, a ostao je u značajnim dugovima.
„Kad analizirate, tu se u najvećem broju slučajeva i kod najvećeg iznosa sredstava, radi o medijskim kućama i marketinškim agencijama. Pitanje je zašto mediji rade kampanje i ulaze u aranžmane sa strankama koje nisu izmirile dugovanja iz prethodnih izbora. Ne usuđuju se da to naplate zato što računaju na mogućnost uticaja i preko oglašivača i preko narudžbina državnih organa prema medijima, pa se to završi u nekoj vrsti trgovine uticajem — koju je teško dokazati“, konstatuje Stojiljković za Sputnjik.
On dodaje kako je bilo ponuda da Agencija bude neka vrsta prinudnog naplatioca za pravna lica, ali da to nije moguće zbog pravnih propisa.
Koliko računa imaju političke partije
Komentarišući kako posluju fudbalski klubovi čiji su računi blokirani, premijer Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana konstatovao da to jeste problem, ali i postavio pitanje da li to znači i da treba ukinuti DS, pošto je i ona u blokadi. Reagujući na ovu izjavu premijera, portparol DS-a Aleksandra Jerkov je saopštila da demokrate imaju samo jedan račun, te da stranka povremeno izađe iz blokade i reguliše komunalne troškove i plate.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija kaže za Sputnjik da partije mogu imati više računa sa istim PIB-om, što u praksi znači da bi poverioci lako mogli da blokiraju sve takve račune. On dodaje da su partije u pogledu obaveze vraćanja dugova tretirane kao bilo koje drugo pravno lice.
„Ne postoji sankcija za partije koje duguju ili su im računi u blokadi, to nije zabranjeno, kao što nije ni drugim pravnim licima. Postoje u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti neke norme koje se odnose na račun za finansiranje izborne kampanje, koji treba da se svede na nulu nakon podnošenja posebnog izveštaja o finansiranju kampanje, ali Zakonom nije postavljen izričit rok za vraćanje kredita ili dugova, što bi trebalo učiniti“, pojašnjava Nenadić.
Zašto banke kreditiraju stranke
Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, kredite za izbornu kampanju 2012. je pored pomenute Demokratske stranke podiglo još stranaka. SNS je tada uzela kredit od oko 55 miliona dinara, G17 Plus je dobila dva kredita od ukupno oko 122 miliona dinara, SRS se kreditno zadužila od oko 53 miliona dinara, a LDP-u je odobren kredit od oko 21 milion dinara, za redovan rad. SPS je raspolagala sredstvima dozvoljenog minusa, u iznosu od oko dva miliona dinara.
Profesor Stojiljković pojašnjava da se banke odlučuju za davanje kredita političkim partijama jer polaze od proračuna da su do sada sredstva koja su partije dobijale za redovno finansiranje iz budžeta bila dosta značajna, pa su neka vrsta obezbeđenja.
„Ako tražiš dva miliona evra, i neko to pokrije sa 50 odsto ili više što je bilo više slučajeva, onda se kredit dobije sa vrlo povoljnim uslovima. Zašto to stranke rade. Pa prosto, nema igre u Srbiji sa značajnijim ulogom nego što je igra za poziciju vlasti i to je nešto gde partije maksimalizuju svoje napore da bi bile u toj situaciji“, precizira Stojiljković.
Zakonska kontrola
Inače, Srbija je donošenjem Zakona o finansiranju političkih stranaka 2003. započela kontrolu stranačkih troškova, a izmenama Zakona 2008. predviđeno je da ta kontrola bude u nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije. Novi Zakon, koji je donet juna 2011. godine Agenciji daje pravo pristupa finansijskim izveštajima stranaka. Za nezakonito davanje, odnosno pribavljanje sredstava za finansiranje političkog subjekta, u nameri prikrivanja izvora finansiranja ili iznosa prikupljenih sredstava, Zakon propisuje krivičnu odgovornost. Međutim, kako su Agenciji za borbu protiv korupcije Zakonom data kontrolna, ali ne i istražna ovlašćenja, za prikupljanje dokaza neophodnih za vođenje krivičnog postupka potrebna je saradnja sa drugim nadležnim državnim organima.
„Kad nemate istražna ovlašćenja morate da sačekate da imate insajdera, da neko jednostavno progovori o tome da je recimo način finansiranja bio nelegalan“, konstatuje Zoran Stojiljković.
Kako bi partije izbegle ograničenje pojedinačnih priloga pravnih i fizičkih lica, ti prilozi se razdele na mnogo manjih, ali prema Stojiljkoviću, postoje sumnje u formalne nosioce priloga jer praksa u dva poslednja izborna ciklusa pokazuje da često priloge uplaćuju socijalni slučajevi ili pravna lica čiji je prihod i profit manji od njihove donacije, ili se čak radi o gubitašima.
„I to ne možete direktno da dokazujete, postoji samo neka vrsta sumnje. Dobra novina u ovlašćenjima Agencije je podizanje roka zastarevanja na pet godina, što je dovoljno dug rok da se, imajući u vidu dinamiku partijske scene i stalan proces frakcionašenja, može desiti da neko kad izađe iz stranke progovori o načinu punjenja partijskog trezora. Dodatna mera je da kod ponovljenih slučajeva nepodnošenja izveštaja ili nepotpunih izveštaja, Agencija ima ovlašćenja da u odgovarajućem procentu dobije administrativnu zabranu finansiranja stranke iz javnih izvora“, precizira Stojiljković.
„Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić predlaže ograničavanje dozvoljenih troškova izborne kampanje (kada i nastaje najviše troškova) i uvođenje obaveze da finansijska konstrukcija za izbore bude zaokružena u doba polaganja računa. „Naravno, pošto bi to favorizovalo stranke na vlasti, treba uvesti i pravila protiv zloupotrebe promocija po osnovu javne funkcije u doba kampanje, što je u Srbiji, a i u mnogim drugim zemljama, veliki problem“, pojašnjava Nenadić.
