Pozicija Nikozije je izazvala oštru reakciju anglasaksonaca. Doputovavši u Vašington, odmah nakon posete Moskvi, ministar inostranih poslova Kipra Kasulidis je ipak uspeo, ne samo da „protivničkom terenu“ izdržao napad već je prešao i u kontranapad. On je optužio SAD i Veliku Britaniju da su „ignorisali interese Kipra“, naglasivši da republika ima „sopstvene probleme“ i „svoje pretenzije“ prema Evropi i Sjedinjenim Državama.
Na primer, Nikozija za svoju dugogodišnju borbu sa Turskom „nalazi više razumevanja“ u Rusiji, Francuskoj i Kini, nego u SAD i EU. Američki pritisak na Kasulidisa je, izgleda, tako jak da u nedavnom incidentu sa turskim seizmološkim brodom koji je tajno vršio izviđačke radnje u kiparskim vodama, SAD i Velika Britanija nisu pružile nikakvu diplomatsku ili neku drugu podršku Kipru, što je razbesnelo Kipar.
Kipar — novi saveznik Rusije
Nije uspeo pokušaj da se pritisne Kipar niti o pitanju antiruskih sankcija, niti o pitanju ukrajinske krize. Kasulidis je ponovo uporedio situaciju u Ukrajini sa stanjem na ostrvu, čiju je skoro polovinu okupirala Turska 1974. godine, ali nikakvu podršku od SAD i zemalja NATO-a grčka opština ne dobija.
Dogovor sa Kiprom obezbeđuje taktičko prisustvo ruske flote na nekoliko potencijalnih žarišta istovremeno. Sastav nove ruske sredozemne eskadre do danas nije određen i uopšte nije jasno da li će ona biti stalno stacionirana tamo. Moguće, da će je formirati iz različitih flota u zavisnosti od situacije i potreba. U svakom slučaju, Rusija je dobila novog saveznika.
Do postizanja sporazuma sa Kiprom, Rusija je raspolagala u Sredozemnom moru samo sa punktom materijalno-tehničkog obezbeđenja u sirijskoj luci Tartus, nasleđenim iz sovjetskog vremena.
Pitanje obnove rada ruskih (u smislu bivših sovjetskih) vojno-morskih baza u regionu bilo je od samog početka povezano, ne sa zaoštravanjem spoljnopolitičke atmosfere ili nekim konkretnim događajima u Sredozemnom moru i na Bliskom istoku, već sa pojavom pirata. Raspojasani somalijski pirati stvorili su problem: na dežurstvo u regionu lakše je bilo poslati brodove iz Tihog okeana, koji su mogli usput uploviti u indijske luke, nego sa evropskom flotom koju usput niko ne zove u goste.
Kipar je kroz čitavu svoju istoriju bio nečija baza. Čak i danas, deo teritorije republike (3%) praktično joj je otrgnuto i smatra se „zamrznutom teritorijom Velike Britanije“. Radi se vojnim bazama Akrotiri i Dekelija, koje imaju čak hiljada ljudi. Pritom, jedna od njih (Akrotiri-Episkopi) neposredno se naslanja na luku Limasol, gde je planirano da bude izgrađen ruski punkt logistike.
