Udovica Josifa Brodskog poklonila lične stvari Sankt Peterburgu

Lične stvari, knjige i fotografije Josifa Brodskog dopremljeni su u Sankt Peterburg iz Bruklina, iz poslednjeg stana u kojem je pesnik živeo sa ženom.

Pesnikova udovica Marija Socani Brodska poklonila je deo njegove zaostavštine Muzeju Ane Ahmatove u Sankt Peterburgu radi osnivanja spomen-muzeja posvećenog nobelovcu. Ukupna težina prtljaga koji je stigao u Rusiju je oko 700 kilograma.

Spomen-muzej pesnika Josifa Brodskog u Peterburgu biće otvoren najverovatnije na 75. godišnjicu njegovog rođenja, 24. maja ove godine, kao filijala državnog književno-memorijalnog muzeja Ane Ahmatove.

Trenutno je u Muzeju Ane Ahmatove veoma posećena izložba „Američki kabinet Josifa Brodskog“, koju čine stvari iz pesnikovog doma u gradiću Saut Hedli, u američkoj državi Masačusets. Posetioci ove izložbe mogu da vide pesnikov pisaći sto, sekreter, stonu lampu, fotelju, divan, postere koje je nabavio tokom putovanja po Italiji, pesnikovu biblioteku i zbirka razglednica. Stvari su muzeju poklonili Marija Socani Brodska i Fond nasleđa Brodskog.

U novom spomen-muzeju Brodskog biće izložene lične stvari pesnika, pesnički rukopisi, pisma koja je rođacima pisao iz izgnanstva, arhivske slike. Nobelovac je u stanu u Bruklinu živeo od 1993. godine do smrti.

Osnivači spomen-muzeja planiraju da oforme i multimedijalnu salu, u kojoj će biti prikazivani filmovi o nobelovcu. Prema zamisli osnivača muzeja, enterijer stana će biti dizajniran tako da oživi vreme u kojem je živeo pesnik i da posetiocima prenese atmosferu tog perioda.

Ruski književnik Josif Aleksandrovič Brodski, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1987. godine, rođen je 1940. godine u Lenjingradu (Sankt Peterburg), a umro 1996. godine u Njujorku.

Pesnikinja Ana Ahmatova bila je oduševljena njegovom prvom poetskom zbirkom, objavljenom 1957. godine i iskreno ga je podržala u daljem radu.

Brodski je na loš glas u Sovjetskom Savezu došao 1964. godine, kada je zbog „društvenog parazitizma“ osuđen na pet godina prisilnog rada i upućen u logor u blizini Arhangelska. Njegova krivica zasnivala se na činjenici da nije hteo da pohađa nijednu školu i da nije želeo da radi.

Sovjetski Savez napustio je 1972. godine. Američko državljanstvo dobio je 1980. godine. U SAD je do poslednjih dana radio kao počasni član Univerziteta Jejl. Bio je i član Američke akademije nauka i umetnosti.