Ruski dizajneri tenkova verovatno su neki od najboljih „trolova“ koji daju bezazlena imena za „smrt na točkovima“. Na primer, dizajneri su model T-72B2, modernizovanu varijantu T-72 nazvali „mala praćka“, dok su modernijoj varijanti tog tenka —T-72M1 dali nadimak „banana“. U međuvremenu, najmoćniji sistem višecevnog raketnog lansera — TOS-1 dobio je nadimak „pinokio“.
Ništa manje kreativni nisu bili ni dizajenri artiljerijskog oružja koji su svojim sistemima davali imena po cveću. Tako, na primer, 2S1 nosi naziv „karanfil“, 2S3 — „bagrem“, 2S4 — „lala“, 2S5 — „zumbul“, a 2S7 — „pion“ sposoban da ispaljuje metke iz nuklearnog oružja.
Ruski vojni analitički sajt „topwar“ prokomentarisao je jednom ovu seriju oružja, uz napomenu da je „malo verovatno da bi potencijalni protivnici voleli da mirišu takav buket“.
Dizajneri komandnih i kontrolnih vozila takođe su koristili jedinstvena zanimljiva imena, pa tako sistem za kontrolu požara 1V152 ima nadimak „kapustnjik“, koji u prevodu znači „kupus festival“. U međuvremenu, radio-lokacioni kompleks 1L219 poznat je kao „zoo“ (zoološki vrt), a meteorološko-radarski sistem RPMK-1 se zove „smeško“. Sistem obalne odbrane 3K60 poznat je kao „bal“ (ples u svečanim dvoranama).
Naravno, humoristična imena nisu ograničena samo na teška oklopna vozila, pa je tako antitenkovska raketa — 9M14 od milja nazvana „mala“, dok je protivtenkovski laser kratkog dometa — RPG-18 poznat kao „muva“. Vučne haubice kalibra 122 milimetara D-30A se nazivaju „žabe“, ali ih ne treba mešati sa raketama kratkog dometa NATO-a „frog-7“.
Vojni džip UAZ-3150 je poznat kao „varmint“. Interesantne nazive za „mala“ oružja imaju i bacač granata GP-30 „mala cipela“, dok je bacač granata RG-6 kalibra 40 milimetara poznat kao „patuljak“, a gumeni metak za pušku KS-23 nazvan je „zdravo“.
Kopnene snage nisu zauzele sva zanimljiva imena jer helikopter MI-24 ima čitav niz nadimaka od „krokodila“, preko „čaša“, do „letećeg tenka“. Što se tiče ofanzivnog helikoptera Ka-50 dizajneri su mu dali nadimak „crna ajkula“, što opisuje njegovu svrhu.
Avioni za napad su dobijali isto tako zanimljive i simpatične nadimke. Shodno tome MiG-15 od milja nazivaju „babuška“. Su-27 je „ždral“, dok Su-25 se naziva „vrana/top“.
NATO je, takođe, imao svoje nadimke za sovjetsko i rusko naoružanje, sa različitim čudnim imenima, nazivajući MiG-15 „feget“ (pogrdna reč za homoseksualce), Ka-25 „hormon“, i Su-25 „žablje stopalo“. Priča se da su radnici u projektnom birou kompanije „Suhoj“ bili besni zbog toga što su njihov voljeni model „vrana/top“ klasifikovali kao tromo „žablje stopalo“.
Baš kao u vojsci, i u vazduhoplovstvu nadimci nisu ograničeni na platformu oružja, pa je tako automatska puška 9A-4071 nazvana „balerinica“. Isto važi i za mornaricu, pa su dizajneri bacač granata MRG-1 nazvali „plamičak“, a antiraketni brod SET-65 dobio je nadimak „rakun“.
Ništa manje kreativni nisu ni nazivi za raketne snage, pa su dizajneri borbeni železnički raketni kompleks — ICBM RT-23 nazvali „vitez“, RSS-40 „kurir“, a hemijsku bojevu glavu MS-24 „nežnost“.
Situacija nije ništa ozbiljnija ni sa nadimcima za nuklearno oružje i seže sve do 1950-ih, do nekih od najranijih sovjetskih atomskih bombi koje se nazivaju „Marija“ (RDS-3, 30 kilotona), „Tatjana“ (RDS-4, takođe 30 kilotona) i „Nataša“ (8U49, 350 kilotona).
