Okrugli sto na temu „Decentralizacija i srpska zajednica na Kosovu“ u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština i sprovođenjem Briselskog sporazuma održan je danas u Gračanici. Na skupu je razgovarano o različitim viđenjima formiranja ZSO, a bolje su sagledani i do sada različiti pogledi po ovom pitanju između Beograda i Prištine.
Marko Đurić, šef kancelarije za Kosovo i Metohiju predočio je nacrt Zajednice srpskih opština učesnicima skupa, i rekao da će se Zajednica finansirati iz Beograda, Prištine i iz međunarodne zajednice, ali i da će savim sigurno, Vlada Srbije nastaviti da, u finasijskom smislu pomaže Srbima na Kosovu i Metohiji.
„Svako ko je spreman da institucionalno doprinese finansiranju srpske zajednice je dobrodošao, a Beograd će svom narodu ovde nastaviti da pomaže na najbolji mogući način. Sredstva koja Srbija ulaže u ljude i institucije i koje ovde ostavlja onima koji žele da budu u vezi sa Srbijom predstavljaju značajan doprinos ekonomiji ovde na Kosovu i Metohiji, i to se i itekako očitava i u javnim finasijama institucije u Prištini. Institucionalna i finansijska podrška iz Beograda će se nastaviti za ZSO“, rekao je Đurić.
On je dodao da formalna procedura za formiranje ZSO ima nekoliko faza i da bi Nacrt statuta najpre trebalo da usvoji upravljački tim ZSO koji je uspostavaljen Briselskim sporazumom, a potom će se o njemu debatovati u Briselu.
„Onda kada se postigne politički dogovor o svim elementima koje će sadržati ZSO, tog momenta Opštine usvajaju taj statut, verifikuju ga institucije u Prištini i dolazi do formiranja ZSO. Kada svi ovi politički elementi budu ostvareni, dobićemo ZSO. Mi radimo i borimo se i kao što smo danas ovde pred vrata Prištine doveli priču o ZSO, tako ćemo i dalje nastaviti da se borimo, jer je ovo za nas apsolutni prioritet i centralna stavka Briselskog sporazuma. Nećemo se smiriti dok ZSO ne bude formirana tako što će dugoročno omogućiti Srbima da opstanu ovde i da imaju svoja kolektivna, ekonomska i politička prava“, izjavio je Đurić.
On je rekao da je tribina u Gračanici organizovana da bi se razgovaralo o ZSO ali i o modalitetima kako da i Srbi i Albanci ne moraju da brinu kako će sve to izgledati za pet ili deset godina.
„Razlike među nama po pitanju statusa su velike, ali one ne treba da nas sprečavaju u borbi da pronađemo ona rešenja koja, između ostalog, predviđa i prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji će nas dovesti do toga da odnosi, i institucionalno, i ljudski, budu bolji nego danas. Trudili smo se da u debati izolujemo naše razlike i ja sam se dodatno trudio da apostrofiram da svako insistiranje na statusu jeste nešto što može da nas udalji od pronalaženja rešenja. Naravno, mi znamo da naši sagovornici iz Prištine imaju drugačiji stav, ali i oni treba da znaju da mi imamo drugačiji stav. Oko toga ne moramo ni da se složimo, ali to ne znači da naši sudovi ne treba da sarađuju, železnice ili opoštine iz centralne Srbije sa opštinama odavde. Srbi u ZSO ne žele da ugroze albanska prava već samo da zaštite svoja prava u svim oblastima života predviđenim Briselskim sporazumom“, rekao je Đurić.
Đurić je rekao i da kada se govori o ZSO priča se i o bezbednosti Srba na Kosmetu.
„Pitanje bezbednosti je za nas vrlo važno i dobra je poruka da je Priština spremna da se pozabavi tim problemom, i što je najvažnije i međunarodni predstavnici su to podržali“, rekao je Đurić.
On je napomenuo da su srpske opštine na severu usvojile budžete i da stoga ne vidi nikakav razlog za nove izbore na severu Kosova, odgovarajući na pitanje koje je nadavno pokrenula kosovska ministrka Edita Tahiri o ponovnim izborima ukoliko opštine na severu ne usvoje budžet.
Branislav Stojanović, potpredsednik Vlade Kosova rekao je da ovakva vrsta dijaloga potrebna i da je važno da svako iznese svoje stavove.
„Ovo je mehanizam za normalano funkcionisanje Srba na Kosovu. Svaki razgovor pomeri stvari unapred i verujem da smo i danas malo iskoračili koliko god taj korak bio mali. Važno je nastaviti u tom smeru. Važno je da se nastavi dijalog u Briselu i da se razgovara o svim temama o kojima se do sada nije razgovaralo. Mi sa ZSO želimo da sačuvamo svoje postojanje na Kosmetu i očekujemo da će ZSO biti most između srpskog i albanskog naroda i međusobnog pomirenja koje mora da se desi“, rekao je Stojanović dodajući da kada se ovo pitanje reši da će sve ići u mnogo boljem pravcu.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže za Sputnjik da je ovo bio jedan prvih susreta gde su ljudi iz vlasti i civilnog društva, i iz Beograda, i iz Prištine, razgovarali na ovu temu.
„Predstavljene su osnovne ideje buduće Zajednice srpskih opština što je izuzetno važno u metodologiji pripreme tog dokumenta. Sada je jasno Beogradu gde će biti otpori Prištine, a i Prištini na čemu neće Beograd popustiti“, kaže Janjić, napominjući da je sama rasprava bila kvalitetna, kao i da su je pratili i predstavnici najutacajnijih zemalja, koji su, kako navodi, podržali direktan dogovor Prištine Beograda i Srba sa Kosova.
Janjić dodaje i da je sada izvesno da će do formiranja ZSO doći i da ovoga puta nije bilo tonova iz Prištine da je u pitanju Asocijacija (srpskih opština).
„Razgovaralao se više o tome kako će se formiranje ZSO odraziti na funkcionisanje lokalne samouprave, s obzirom na to da je u pitanju deset srpskih opština, a na Kosovu ih ima ukupno 40, znači reč je o jednoj četvrtini“, kaže on.
Na skupu u Gračanici nisu bili prisutni predstavnici srpskog civilnog sektora sa centralnog Kosova, već samo sa severa, a među učesnicima su bili i ambasadori Velike Britanije i Norveške Ian Klif i Jan Bratu, kao i gradonačelnik Gračanice Vladeta Kostić.
