„Predstaviću 9. marta paket sa šest reformi, a sa našim partnerima ću razgovarati o tome da se mere (isplate novca) odmah primene“, rekao je Varufakis za grčku televiziju Star.
Grčka i Evropska unija dogovorile su se prošle nedelje da kreditna pomoć Grčkoj bude produžena za četiri meseca.
Međutim, evropski partneri Grčke su ranije najavili da joj kreditna pomoć od sedam milijardi evra neće biti odobrena pre aprila, kada će se ocenjivati u kojoj meri njena nova vlada sprovodi obećane reforme.
Šef Evropske grupe Jerun Dejselblum poručio je u ponedeljak Grčkoj da brzo sprovede reforme i nagovestio eventualnu isplatu pomoći kreditora tokom marta.
Izlazak iz evrozone — najgora stvar za Grčku
Grčki ministar finansija Janis Varufakis izjavio je danas da bi izlazak iz evrozone bila najgora stvar koja bi mogla da zadesi Grčku.
Varufakis je, u intervjuu za grčku televiziju, rekao da je siguran da će Atina u martu isplatiti zajam do 1,5 milijardi evra Međunarodnom monetarnom fondu i obezbediti dovoljno novca za likvidnost u aprilu.
„Uvereni smo da će zajam u potpunosti biti otplaćen, posebno MMF-u, kao i da ćemo obezbediti dovoljnu likvidnost tokom naredna četiri meseca“, kazao je Varufakis, prenela je agencija Rojters.
S obzirom da se Grčka suočava sa velikim padom prihoda, očekuje se da će ta zemlja ostati bez novca do kraja marta, a možda i ranije, navodi britanska agencija.
Grčki dug trenutno dostiže 315 milijardi evra, što odgovora nivou od 176 odsto bruto domaćeg prozivoda.
Atina je u februaru sa članicama evrozone postigla sporazum za četvoromesečno produženje programa finansijske pomoći.
Evropski sporazum o produženju programa pomoći Grčkoj izazvao je podele unutar vladajuće levičarske stranke Sirize, zbog toga što je premijer Aleksis Cipras zarad produžetka pomoći pristao na nastavak nadzora revizora Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda (koje sada grčka vlada zove „institucijama“, a ne kao ranije „trojka“).
Donji dom nemačkog parlamenta, Bundestag, prošle nedelje je izglasao četvoromesečno produženje programa pomoći Atini, postavši tako jedini evropski parlament koji se izjasnio o tom pitanju.
Prema tom sporazumu, koji su ministri finansija evrozone postigli 20. februara, zvanična Atina ima rok do kraja aprila kako bi dostavila alternativni plan reformi.
Predstavljene prve mere za borbu protiv siromaštva
Besplatna struja, državne subvencije za plaćanje stanarine i bonovi za hranu su neke od mera za borbu protiv siromaštva koje je danas predložila levičarska vlada u Atini, a grčki parlament bi trebalo da ih usvoji u narednim danima, prenosi Frans pres.
Kako navodi francuska agencija, koja je imala uvid u dokument grčke vlade, Grčka je u obavezi prema međunarodnim kreditorima da se uzdrži od usvajanja mera koje mogu gurnuti državni budžet u deficit. Nekoliko vladinih zvaničnika je, međutim, poručilo da najnoviji zakon neće doneti dodatne troškove, kao i da će povećati tražnju u krizom pogođenoj privredi.
„Vlada je obećala da će zaustaviti kretanje zemlje ka potpunoj socijalnoj katastrofi. Iz tog razloga, prvi zakon koji će biti podnet parlamentu sadrži mere za borbu protiv humanitarne krize“, izjavio je jedan neimenovani izvor iz grčke vlade, ne precizirajući datum usvajanja tog zakona u parlamentu.
Prema najnovijem planu, vlada će ponovo priključiti struju domaćinstvima koja nisu bila u stanju da izmire svoje račune.
Do 30.000 domaćinstava će, prema istom planu, dobiti mesečne subvencije za plaćanje stanarine u iznosu od između 70 do 220 evra, dok će oko 300.000 ljudi dobiti bonove za hranu, i druge osnovne namirnice od kompanija koje budu uključene u ovaj program.
Prioritet će biti porodice sa malom decom, nezaposleni i siromašni, navodi se u dokumentu grčke vlade.
