Nagradu za najbolji scenario dobio je Srđan Koljević za film „Branio sam Mladu Bosnu”, koji je on i režirao. Za ulogu u tom filmu nagradu za glavnu mušku ulogu je dobio Nikola Rakočević.
Za najbolji dokumentarno-igrani film priznanje je dobio „Love Hunter, priče iz njujorškog taksija" braće Bala.
Iz ekipe filma „Montevideo, vidimo se", u režiji Dragana Bjelogrlića, nagrađeno je troje autora — Goran Volarević za fotografiju, Manjifiko za filmsku muziku i Dragica Laušević za kostiim.
Za montažu je nagrađen Filip Dedić, a za scenografiju Ivan Denić, obojica za rad na filmu „Mamula", u režiji Milana Todorovića.
Najbolji strani film prikazan u bioskopima u Srbiji bio je ruski „Levijatan", u distribuciji „Megakoma". Specijalna priznanja za životno delo pripala su, posthumno, filmskim kritičarima i teoretičarima Severinu Franiću i Milanu Mitiću.
Tradicionalne nagrade Nacionalne sekcije Međunarodne federacije filmskih kritičara Fipresci Srbija proglašene su i uručene u sali „Dinko Tucaković" u Muzeju kinoteke. Jedina stručna godišnja filmska nagrada u Srbiji dodeljuje se od 1993. godine na osnovu glasova naših filmskih kritičara i novinara, u 12 kategorija.
Tokom 2014. godine premijerno je prikazano 13 dugometražnih igranih filmova srpske produkcije. Sajt Filmskog centra Srbije objavio je listu po abecednom redu naslova.
To su „Atomski zdesna" Srđana Dragojevića, „Branio sam Mladu Bosnu" Srđana Koljevića, „Čudna šuma” Sabolča Tolnaija, „Kad ljubav zakasni" Ivana Stefanovića, „Mali Budo" Danila Bećkovića, „Mamula" Milana Todorovića, „Montevideo, vidimo se" Dragana Bjelogrlića, „Neposlušni" Mine Đukić, „Peti leptir" Milorada Milinkovića, „Spomenik Majklu Džeksonu" Darka Lungulova, „Top je bio vreo" Slobodana Skerlića, „Travelator" Dušana Milića i „Varvari" Ivana Ikića.
Predsednik Fipresci Srbija Borislav Anđelić podsetio je da se ova nagrada dodeljuje već više od 20 godina, po ugledu na slične nacionalne sekcije Fiprescija u svetu.
„Do sada smo bili uspešni i ovo je jedna od retkih filmskih nagrada u Srbiji koja je zadržala kontinuitet, jer su se mnoge druge, iz različitih razloga, ugasile. I u svetu i kod nas je situacija za kritiku, pogotovo u štampanim izdanjima, sve teža. Mediji su u krizi, a sa širenjem interneta javljaju se razni blogeri. Oni su konkurencija profesionalnim kritičarima, ali i mogući novi izvor pisane reči o filmskoj umetnosti", rekao je Anđelić.
