Grčka je u programu napisanom na šest strana predložila reforme koje, između ostalog, podrazumevaju mere za suzbijanje korupcije, utaje poreza, kao i ilegalne preprodaje cigareta i goriva.
Vlada u Atini je takođe obećala da neće zaustavljati privatizacije koje su u toku, i da minimalne plate neće biti uvećane odmah, kako je ranije najavljivao premijer Grčke Aleksis Cipras, već postepeno i uz dogovor s kreditorima.
Odluku Evropske komisije da Grcima da zeleno svetlo za nastavak finansijske pomoći, ekonomista i profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić vidi kao obostrani kompromis.
„Najpre bih rekao da je kupljeno vreme, bez ulaženja u neke detalje oko onih najbolnijih tačaka oko kojih su se vodili pregovori, znači više su se neka opštija i specifična mesta pominjala“, kaže Grubišić.
Evrogrupa je pozvala grčke vlasti da razviju i prošire listu reformi, u direktnoj saradnji sa institucijama, kako bi se došlo do brzog i pozitivnog rešenja. U komentaru za Sputnjik Grubišić podseća da je Evropska komisija listu reformi ocenila kao dobru polaznu tačku.
Međunarodni monetarni fond, međutim, poručio je da planu reformi koji je dostavila Atina nedostaju jasni kriterijumi koje bi vlada trebalo da sledi zarad ispunjenja preuzetih obaveza. Slično je reagovao i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, koji je u pismu upućenom šefu evrogrupe, Jerunu Dajselblumu, izrazio zabrinutost što se opredeljenja u tom dokumentu u mnogim oblastima razlikuju od postojećih programskih obaveza.
Nastavak takozvanog „grčkog programa“ biće predstavljen na glasanje parlamentima zemalja evrozone koje predviđaju tu proceduru. Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je danas svoju konzervativnu stranku da na ovonedeljnom zasedanju parlamenta podrži predlog o produženju finansijskog programa pomoći Grčkoj.