U Rusiji zvanično radi gotovo tri miliona inostranih građana. Gotovo isto toliko njih radi na crno. Pre svega nekoliko godina taj odnos je bio drugačiji: ilegalnih imigranata bilo je četiri puta više od onih koji su dobili neophodne papire za rad.
Od ove godine, pravila za one koji ne poštuju zakon postala su stroža, promenili su se uslovi za ulazak i boravak u zemlji i upravo je to, tvrde u FMS, pomoglo da se situacija promeni.
Većina stranaca koji u Rusiju dolaze da rade po pravilu se dobro snalazi u poslovima za koje nisu potrebni obrazovanje ili kvalifikacija — kao domari, kamiondžije ili prodavci.
Prvi čovek Federalne migracione službe Konstantin Romodanovski kaže za Sputnjik da, prema raspoloživim podacima, na crno radi 2,9 miliona radnika, dok njih 2,7 miliona radi u skladu sa zakonom.
„Prema našim podacima, onih koji rade u skladu sa zakonom ima 2,7 miliona, a 2,9 miliona ljudi radi na crno. Ukupan broj migranata u zemlji se smanjuje. Mislim da je jedan od faktora ekonomija. Drugi je to što smo uredili njihov boravak u Rusiji. Oni su uvideli realnu opasnost od kazne“, objašnjava Romodanovski.
Nema jedinstvenog stava o tome da li je potrebno više inostranih radnika ili se može bez njih, ali preovladava mišljenje da je za rusku ekonomiju optimalan broj radnika-imigranata oko šest miliona. Prema nekim procenama, Rusiji bi bilo komforno i sa 20 miliona imigranata, a prema zvaničnoj računici nije joj potrebno više od 11 miliona radnika iz inostranstva.
Oni koji se zalažu za smanjenje migracionog priliva, upozoravaju na to da zajedno sa strancima u zemlju dolazi i mnogo problema, kao što su, recimo, kriminal i kulturne protivrečnosti. Među argumentima je i bojazan da imigranti oduzimaju radna mesta lokalnom stanovništvu.
Rukovodilac Naučnog saveta za istorijsku demografiju i istorijsku geografiju Instituta za rusku istoriju Valentina Žiromska smatra da takva strahovanja nisu opravdana.
„Imigranti su neophodni i oni ne mogu da budu konkurencija lokalnom stanovništvu u oblastima kao što je, recimo, građevinarstvo. Nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici u gradskim domaćinstvima — tamo je njihov rad neophodan. Odricati se toga ne bi bilo ispravno zbog toga što lokalno stanovništvo za takve poslove nije zainteresovano. U sferi intelektualnog rada, za imigrante je komplikovano, jer moraju da se naviknu na novu sredinu, da se ukorene, da dobiju ozbiljno obrazovanje u Rusiji. I tada se može govoriti o novom pokolenju. Oni koji dolaze na pola godine ili godinu nisu konkurencija“, napominje Žiromska.
Rad imigranata u ekonomskom smislu je povoljniji za mnoge poslodavce. Inostrani radnici, posebno oni koji rade na crno, manje su zahtevni od lokalnih žitelja i njihova plata je nekoliko puta manja.
To je posebno očigledno u velikim gradovima, u koje dolaze da rade ne samo stranci, nego i Rusi iz drugih regiona. Kako bi se izmenila situacija i preusmerili migracioni tokovi, treba se setiti iskustva Sovjetskog Saveza, smatra Jelena Jakovljeva, profesor katedre ekonomske teorije Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu.
„Ljudi su se grupisali po određenim specijalnostima, pa je njihovo preseljenje u određene regione organizovano planski, najčešće u regione Sibira i oblasti u kojima je tek osvajana teritorija, gde su se gradili objekti, elektrostanice, putevi. Zbog toga, po mom mišljenju, treba se setiti te prakse“, kaže Jakovljeva.
Ciljana priprema kadrova iz inostranstva u Rusiji već postoji. U Kirgiziji žene uče da šiju, a muškarci da zidaju. Kako su rekli u FMS, novi centri za adaptaciju imigranata pojavili su se u Tambovu i Orenburgu. Tamo predlažu ne samo da se imigranti obučavaju, nego i da im se daju preferencije za dobijanje dozvole za rad i prava na boravak.
