Evropski parlament treba da u martu glasa o toj rezoluciji, prenosi agencija Beta.
Predlog rezolucije je usvojen sa 50 glasova "za", četiri "protiv" i dva uzdržana glasa, a u predloženim amandmanima nisu usvojeni zahtevi hrvatskih poslanika da se srpskom tužilaštvu ospori pravo da istražuje i podiže optužnice za zločine na području bivše Jugoslavije.
Prihvaćeni su amandmani hrvatskih i još nekolicine drugih poslanika kojima se od vlasti Srbije traži da ulože veće napore za rasvetljavanje sudbine nestalih u ratnim sukobima 1990-ih godina.
Zahtev hrvatskih poslanika da Srbija izmeni zakon koji omogućava istragu zločina u regionu, kao i da izruči Hrvatskoj i u nadležnost hrvatskog sudstva prenese postupak protiv hrvatskog državljanina Veljka Marića, kome se za zločine sudi u Beogradu, juče u raspravi u SPO EP nije dobio podršku poslanika.
Taj zahtev osporio je i zvaničnik Evropske komisije Sajmon Morđu koji je predočio da bi to značilo menjanje uslova za pregovore Srbije o prijemu u EU.
U predlogu rezolucije EP se navodi da je temeljito sprovođenje "pravne tekovine" EU, evropskih zakona i politika za Srbiju i dalje ključni pokazatelj uspešnosti procesa evropske integracije.
U ovom dokumentu se ističe da poglavlje 23 o pravosuđu i temeljnim pravima, kao i poglavlje 24 — pravda, sloboda i bezbednost treba otvoriti u ranoj fazi pregovora o članstvu EU i Srbije.
Takođe se podstiču Beograd i Priština da nastave dijalog i primenu postignutih dogovora i podvlači da je okvirom za pregovore o članstvu Srbija-EU "utvrđeno da se uporedo s opštim napretkom pregovora mora ostvarivati pomak u normalizaciji odnosa s Kosovom u skladu s poglavljem 35".
Poglavlje 35 treba otvoriti na početku pregovora, navodi se u nacrtu rezolucije EP.
Evroposlanici pozivaju Srbiju i da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU, uključujući politiku prema Rusiji.
U dokumentu se izražava "žaljenje što Srbija, kada je to od nje bilo zatraženo, nije uskladila svoje odluke s odlukama Saveta ministara EU kojima se uvode restriktivne mere protiv Rusije".
Prema usvojenom predlogu rezolucije EP, reforma pravosuđa mora se dovršiti kako bi se zajamčila potpuna nezavisnost i nepristranost sudija i tužilaca, a za to je potrebna i dopuna ustava.
Parlamentarci EU pozdravljaju "snažan politički podstrek" koji se u Srbiji daje bitki protiv korupcije i primeni preporuka Grupe država za suzbijanje korupcije (GRECO).
Uz navođenje da je pokrenuto nekoliko istraga o korupciji na visokojravni, primećuje se da "treba pospešiti i potpuno primeniti pravni okvir za borbu protiv korupcije".
Takođe se upozorava da su slučajevi "odavanja informacija medijima o istragama u toku, čime se krši pretpostavka nevinosti, ozbiljan razlog za zabrinutost i trebalo bi ih istražiti i pokrenuti sudski postupak u skladu sa zakonom".
Evropski parlament "pohvaljuje rad nezavisnih regulatornih tela i njihov doprinos poboljšanju pravnog okvira i većem stupnju odgovornosti državnih institucija", uz napomenu da se "preporuke nezavisnih regulatornih tela moraju slediti, a njihova nezavisnost poštovati".
Takođe pozdravljaju i traže sprovođenje usvojenih zakona o javnom informisanju i medijima, zakona o elektronskim medijima i zakona o javnim radiodifuzionim uslugama i poziva na njihovo sprovođenje.
Poslanici EU navode da su "zabrinuti zbog pretnji novinarima… i sve gorih uslova za potpuno ostvarivanje slobode izražavanja u Srbijii naglašavaju potrebe potpune transparentnosti medijskog vlasništva".
Po dokumentu Evropskog parlamenta, "poplave u Srbiji u maju 2014. su ozbiljno pogodile stanovništvo i nepovoljno uticale na privredu", ali je vlastima Srbije upućen "podstrek da sprovedu strukturne privredne reforme kako bi se poboljšao ambijent za investicije, smanjio visoki stepen nezaposlenosti i siromaštva, kao i da se sprovede konsolidacija budžeta".
"Za pospešenje uslova poslovanja su nužne planirane strukturne reforme, uz jačanje pravnog ustrojsva i ravnopravne primene zakona", a "hitno treba ukinuti administrativne prepreka za poslovanje i brzo sprovesti restrukturaciju javnih poduzeća", navodi se u usvojenom predlogu.
Evropski parlament napominje da je "pravna nesigurnost prisutna u privatnom sektoru i posle usvojenih zakonskih izmena" i otud "ponovo izražava zabrinutost zbog odredbi novog člana 234. o zloupotrebi položaja i ovlašćenja koji se i dalje mogu proizvoljno tumačiti".
U rezoliciji se dodaje da Srbija treba da usaglasi zakonodavsto s pravnom tekovinom Unije kako bi što brže sprovela razdvajanje i restrukturaciju javnog preduzeća za gas.
Evropski parlament takođe "ceni konstruktivan pristup srpske vlade uodnosima sa susednim zemljama jer je time omogućen znatan napredak uostvarivanju i regionalne sradnje i bližih odnosa s EU".
