Visokosoficticirani raketni sistem „Alas“, za čiju su proizvodnju Srbija i Ujedinjeni Arapski Emirati pre dve godine potpisali sporazum, za nekoliko meseci ulazi u završnu fazu ispitivanja, a na njegovoj proizvodnji radi više domaćih firmi, među kojima glavnu ulogu imaju „Krušik“, „Teleoptik“ i „Utva“, dok ceo posao ide preko „Jugoimport SDPR-a“.
Ministar odbrane Bratislav Gašić imao je u Abu Dabiju više bilateralnih sastanaka sa ministrima odbrane Italije, Indonezije, Pakistana i Iraka.
„Veliko mi je zadovoljstvo da sam danas na jednom od najprestižnijih Međunarodnih sajmova vojne opreme i naoružanja, gde srpska namenska industrija ima tako zapaženu ulogu. Očekujemo i večeras sastanak sa domaćinima, jer ono što nas sa UAE veže jesu zajednički projekti“, rekao je Gašić.
Državna kompanija Emirata za ravoj naoružanja do sada je uplatila 33 miliona dolara, dok će u narednim godinama uložiti još 220 miliona u razvoj ovog sistema.
Raketni sistem ALAS (Advanced Light Attack System) predstavlja najambiciozniji razvojni projekat srpske vojne industrije u tehničko-tehnološkom smislu.
To je protivoklopni višenamenski raketni sistem velikog dometa sa principom vođenja bez neposrednog vizuelnog kontakta sa ciljem. Ideja je proistekla iz dugogodišnjeg iskustva u projektovanju vazduhoplovnih i raketnih sistema, a prati i trend u oblasti bespilotnih sistema različitih namena.
Namenjen je za dejstvo po ciljevima, kao što su tenkovi, borbena vozila pešadije, poljska utvrđenja, komandna mesta, infrastrukturni objekti, brodovi na moru i priobalju, industrijski objekti, niskoleteći helikopteri i dr.
Međutim, ono što ga izdvaja jeste izuzetan nivo preciznosti, ostvaren zahvaljujući ugradnji TV ili infracrvene glave za samonavođenje, koja raketu ALAS pretvara u neku vrstu „raketnog snajpera“.
Vođenje je kombinovano — na srednjem delu putanje vođenje se ostvaruje pomoću inercijalne platforme koja raketu vodi u očekivanu zonu u kojoj se nalazi cilj (proračunatu na osnovu podataka dobijenih od izviđačkih platformi), a nakon dolaska u zonu cilja, primarni senzor postaje glava za samonavođenje i šalje sliku cilja do komandnog mesta posredstvom optičkog kabla, koji se odmotava do zadnjeg dela rakete, a propusna moć optičkog kabla je 200 Mbit/s.
Slika se prenosi do komandnog mesta, gde se nakon odgovarajuće obrade prikazuje na specijalizovanim prikazivačima, omogućavajući tako operatorima da izaberu optimalnu udarnu tačku, ili da raketu preusmere na drugi cilj, odnosno samouništenje, ukoliko taktička situacija to nalaže.
Optički kabl se koristi i za prenos komandi na raketu. Ovo rešenje nudi prednosti — operator se stalno nalazi „u petlji“ vođenja, odnosno o napadu na cilj ili odustajanju od napada odlučuje čovek, a ne mašina. Na ovaj način smanjuje se opasnost stradanja civila.
Velika prednost ovog raketnog sistema je što on nije vezan za jednu vrstu platforme. Moguće ga je lansirati sa brodova, različitih vrsta guseničnih i točkastih platformi, ali i sa stacionarnih lansera pa čak i helikoptera.
Maksimalni domet joj je 25 kilometara, sa mogućnošću daljeg povećanja do 60 kilometara.
Međutim, vojni analitičar Aleksandar Radić za Sputnjik kaže da sistem „Alas“ još uvek treba uzimati sa rezervom i da srpska namenska industrija treba da se orijentiše na svoje tradicionalne proizvode — municiju i lako naoružanje.
