Rusija i još neke istočnoslovenske zemlje 22. februara slave završetak nedelje Maslenice, koja prethodi najvećem postu kod pravoslavnih hrišćana. Ovo je pogled na poreklo i tradiciju te vesele i razigrane sedmice.
Maslenica, poznata još i kao nedelja palačinki, tradicionalni je slovenski festival koji vuče korene iz starih paganskih običaja. Proslavom Maslenice, narod ispraća zimu i dočekuje proleće.
Palačinke su glavni simbol Maslenice. Zahvaljujući njihovom obliku i boji, one podsećaju na sunce. Maslenica se smatra buđenjem života nakon dugog zimskog sna.
Tokom Velikog posta vernici se duhovno pročišćavaju pre Uskrsa, pa je Maslenica poslednja prilika za uživanje u mlečnim proizvodima i mrsnoj hrani.
Dok traje Maslenica, rođaci jedni drugima dolaze u posetu noseći domaće palačinke sa najrazličitijim prelivima: kavijarom, džemom, sirom i slično.
Prvog dana praznika, deca prave strašilo od slame — Maslenicu, oblače ga i voze po ulicama.
Za svaki dan nedelje Maslenice vezani su specifični običaji. Ljudi odaju poštu svojim umrlima, posećuju pretke, momci traže mlade, a devojke buduće muževe, zetovi posećuju tazbinu i obrnuto.
Izuzetno su popularne aktivnosti na otvorenom: grade se i osvajaju utvrđenja od snega, ljudi se sankaju i ljuljaju, grudvaju i bore pesnicama, plešu...
U nedelju se na ogromnoj lomači spaljuje strašilo od slame - Maslenica. Palačinke (ako ih preostane) bacaju se u plamen kako bi okupljeni posmatrali staru tradiciju đubrenja useva.
Istovremeno, poslednji dan Maslenice je i Nedelja opraštanja. Vernici jedni od drugih traže oprost i praštaju. Tradicionalni odgovor je: "Bog će ti oprostiti, pa ću i ja". Na taj način, u Veliki post ulaze pročićeni od grehova.
Učesnici tradicionalnog programa na festivalu Maslenice na području Muzeja drvene arhitekture u Suzdalu.
Učesnici tradicionalnog programa na festivalu Maslenice na području Muzeja drvene arhitekture u Suzdalu posmatraju borbu gusaka.
