Dela Danila Kiša upoznajemo još tokom školskih dana, kao deo obavezne lektire. Ipak, literarna zaostavština ovog pisca služi kao važan putokaz u sazrevanju i spoznavanju sebe tokom celoga života.
Iako su njegova dela zahtevna za čitanje i daleko su od onoga što se danas smatra popularnom literaturom, Kiš se svrstava u red omiljenih domaćih pisaca, na čiji se uticaj pozivaju i mnogi savremeni autori.
Uzor generacijama
U razgovoru Sputnjik, književnik i profesor Mihajlo Pantić ocenjuje da je Danilo Kiš verovatno jedan od poslednjih pisaca koji su živeli u vremenu kada je književnost bila važna sama po sebi i kao takva.
„Danas je književnost važna jedino ako je u kontaktu s nekim drugim velikim narativom, kao što su istorija, politika, ideologija, a estetska njena funkcija je potonula u dubinu. Kod Kiša je ona na površini.“
„Danilo Kiš je postao paradigmatičan pisac, ne samo u smislu da je pisac lektire, školski pisac na kojem se obrazuju nove generacije čitalaca, nego je paradigmatičan i u smislu shvatanja estetskih vrednosti i u smislu razumevanja uloge i funkcije pisca u vremenu koje je ostalo iza nas“, kaže Mihajlo Pantić.
On podseća i na svojevrstan paradoks, koji se ogleda u činjenici da je Kiš za života bio „pisac za pisce“, odnosno autor čija su se dela čitala samo u uskim literarnim i intelektualnim krugovima, da bi u decenijama posle smrti stekao mnoštvo poštovalaca među običnim čitaocima i status klasika.
Njegovoj popularnosti doprinela je u određenoj meri ostrašćena polemika o njegovom delu „Grobnica za Borisa Davidoviča“ (1976), odnosno tvrdnje da je reč o plagijatu. Delo je prevedeno na mnoge jezike, a o njemu su pisali najpoznatiji svetski pisci druge polovine 20. veka, poput Josifa Brodskog, Milana Kundere, Đerđa Konrada, Petera Esterhazija ili Vilijama T. Volmana.
Prekretnica u srpskoj prozi
Književnik, pesnik i književni kritičar Gojko Božović ističe da je književnost Danila Kiša „veliki događaj“ ne samo u njegovoj generaciji, nego u svim generacijama čitalaca i pisaca posle njega.
„Kiš je i u poetičkom i u tematskom smislu promenio srpsku prozu, njegove knjige eseja, njegove priče i romani predstavljaju prekretnu tačku u savremenoj srpskoj književnosti. Sve generacije pisaca i čitalaca koje su došle posle njega opredeljivale su se prema njegovom delu i na njega se danas pozivaju pisci i čitaoci potpuno različitih pogleda na književnost i svet. Ja u tome vidim jednu moguću definiciju klasika“.
Božović, čija je izdavačka kuća „Arhipelag“ objavila Sabrana dela Danila Kiša, prema zamisli Mirjane Miočinović, smatra da delo ovog pisca predstavlja trajno i dragoceno svedočanstvo o jednom dobu.
„Kišovo delo je jedna velika priča o 20. veku, i sa stanovišta pojedinca, jedinke suočene s udesima i vihorima istorije, i sa stanovišta porodice koja se lomi i nestaje u udesima i užasima istorije, političkih i ideoloških trvenja, a to je i priča o svetu koji se dramatično menjao u 20. veku i koji se suočavao sa sve većim istorijskim, političkim i ideološkim izazovima.
Ako čitamo Kiša, bolje razumemo ne samo njegovo doba, nego bolje razumemo i sebe same u vremenu današnjem i u izazovima s kojima se mi sami suočavamo“.
Počast Kišu
Povodom 80. godišnjice rođenja Danila Kiša „Arhipelag“ je priredio multimedijalni program u Domu omladine Beograda, na kom je održan razgovor na temu „Danilo Kiš ili poslednje pribežište zdravog razuma“ i prikazana televizijska drama „Noć i magla“ reditelja Slavoljuba Stefanovića Ravasija iz 1968. godine.
O popularnosti Kišove književne zaostavštine među svim generacijama čitalaca svedoči i podatak da je sala Amerikana, u kojoj je program priređen, bila puna do poslednjeg mesta.
