„Francuska će sve učiniti da Grčka ostane u Evropskoj uniji i u evrozoni“, kaže francuski premijer Manuel Vals, ocenjujući da postoje znaci koji ukazuju na to da je skoro postizanje rešenja sa Grčkom moguće.
Vals je posredno odgovorio bivšem francuskom predsedniku koji smatra da Grčka mora da izađe iz evrozone jer joj visoki kurs evra ne omogućava da sprovede reforme.
Za Valerija Žiskar D'Estena, ulazak Grčke u evrozonu 2001. godine bila je greška. U listu „Eko“, koji se bavi ekonomskim analizama, objasnio je da su Nemci bili protiv, ali su prihvatili zato što su Francuzi insistirali na tome. Bivši predsednik misli na svog velikog političkog protivnika, Žaka Širaka.
Odustajanje Atine od evra za D'Estena ne bi značilo poraz Evropske unije, jer bi se Grčka samo priključila Velikoj Britaniji, Švedskoj i Češkoj Republici koje nisu u evrozoni.
Francuski komentatori primećuju da snažan evro sputava ekonomski slabije zemlje evrozone u periodu krize, ali smatraju manje verovatnim da će Grčka da napusti evro.
Rašireno je uverenje da će se pregovori vlade Aleksisa Ciprasa i 19 zemalja Evrogrupe završiti neodređenim kompromisom kako bi obe strane dobile na vremenu.
Izlazak Grčke iz evrozone skupo bi koštao dve ključne zemlje EU, i to Nemačku više nego Francusku, pokazuju istraživanja. Gubitak bi iznosio čak 79 milijardi evra za Nemačku i 59 milijardi za Francusku.
U Parizu ocenjuju da Brisel i Berlin nisu na istoj ravni kada je u pitanju novi grčki predlog o ravnoteži budžeta koji isključuje doktrinu štednje.
