Iskorak u saradnji Beograda i NATO-a načinjen sredinom januara ove godine završetkom procedure usvajanja Individualnog akcionog plana partnerstva Srbije (IPAP) i zapadnog vojnog saveza, po rečima američkog ambasadora u Srbiji Majkla Kirbija, u martu ove godine mogao bi da dobije nadgradnju.
Inače, IPAP se smatra najvišim stepenom saradnje jedne države nečlanice sa ovim savezom, a nadogradanja o kojoj je Kirbi govorio, odnosi se na individualni akcioni plan koji bi trebalo da bude potpisan, a koji će, prema njegovim rečima Srbiji pružiti nove mogućnosti za nastavak i unapređivanje saradnje sa NATO-om.
Srbija nije vojno neutralna
Ovaj oblik saradnje, objašnjavaju sagovornici Sputnjika, doduše ne podrazumeva članstvo u Alijansi, već ima za cilj pružanje pomoći državi-partneru, u reformi i modernizaciji sistema odbrane i bezbednosti. S druge strane, kažu oni, takav dokument jasno nagoveštava, da što Srbija bude bliže prijemu u Evropsku uniju, sve je izvesnije da će morati da se prikloni NATO-u. Drugim rečima, Srbija će najverovatnije morati da se odrekne „vojne neutralnosti“.
Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednost u Beogradu kaže da Srbija ne „klizi“, već ide ka NATO-u jer, kako tvrdi, nemamo nikakav međunardoni dokument o tome da smo vojno neutralna država.
„Srbija nikada nije ni bila vojno neutralna, jer jedno mesto u kome se vojna neutralnost pominje je u kosovskoj dekleraciji iz doba Vojislava Koštunice. Da bi država bila zaista vojno neutralna, ona mora da ima potisan međudržavni sporazum sa drugim državama, što mi nemamo. S druge strane, država koja je već u Pratnerstvu za mir NATO-a, a preferira da postane članica Evropske unije, ne može za sebe da kaže da je vojno neutralna“, tvrdi Dragišić.
Paradoks
On ujedno napominje i da Srbija nema definisanu vojnu strategiju u odnosima sa Rusijom i da će tim momentom morati da se pozabavi u narednom periodu, posebno u trenutku kada su odnosi Rusije i NATO-a u vrlo rizičnoj zoni.
Aleksandar Radić, vojni analitičar, podseća da je za Srbiju i njen odnos prema NATO-u i Evropskoj uniji relevantan proces kroz koji su prolazile zemlje zapadnog Balkana i istočne Evrope.
„Odnos, recimo Norveške i drugih zemlja koje nisu u NATO-u, a jesu članice EU, za nas nisu relevantne. Evropska unija negira da je članstvo u NATO-u uslov za ulazak u EU, što je formalno tačno, ali isto tako je činjenica da su sve zemlje ove regije, ipak postale i članice NATO-a, pre prijema u Evropsku uniju. Uz to, ako se pogledaju godišnji akcioni planovi NATO dokumenata, vidi se da su u njima otvorene navedene odredbe koje se odnose na pribižavanje Evropskoj uniji. Iz toga se jasno zaključuje da su NATO i Evropska unija dva nerazdvojna procesa, i sve je jasnije da niko neće moći da postane član EU, dok ne postane član NATO-a. U saradnji Srbije i NATO-a je napravljeno već dosta konkretnih poteza, iako se oni ne pokazuju kroz javnost, jer NATO nije popularan kod nas. Zbog toga, imamo i paradoksalnu situaciju. Aktuelni plan Vlade Srbije partnertsva Srbije i NATO-a predviđa javnu kampanju i promociju ovog vojnog saveza, a s druge strane Srbija slovi za vojno neutralnu zemlju“, objašnjava Radić.
