Istorija nastanka Maslenice ima duboke korene. Radi se o starom slovenskom prazniku koji je došao iz mnogobožačke kulture i očuvao se i nakon prihvatanja hrišćanstva. Smatra se da je u početku ona bila vezana za dan prolećene kratkodnevice, ali sa prihvatanjem hrišćanstva postala je prethodnica Velikog posta i zavisna od njegovog roka.
Maslenica pada u nedelju, uoči Velikog posta, i naziva se još i „Sirnom sedmicom". U to vreme po crkvenom kanonu nije dozvoljena upotreba mesa, ali se mlečni proizvodi i jaja jedu u neograničenim količinama. Po pravoslavnom kalendaru, obeležavanje Maslenice počinje 56 dana pre Vaskrsa, što odgovara drugoj polovini februara, početku marta.
Priprema za Maslenicu počinje gotovo nedelju dana ranije. U to vreme, domaćice detaljno čiste kuću, od krova do podruma — brišu prašinu iz kuće i ispred kuće, ribaju podove, police, pripremaju za upotrebu praznično posuđe, kupuju veliku količinu proizvoda: brašno raznih vrsta za palačinke i pite, zasoljenu ribu, kolače i orahe za decu, skupljaju mleko, krem-sir, pavlaku i kravlje maslo.
Subota uoči maslene nedelje, nazivala se „malom maslenicom". To je dan sećanja na umrle — Zadušnice. Za njih su se pripremala specijalna jela — palačinke — i nosila na groblje, prozor ili krov, delila se sirotinji i monasima u crkvama.
U nedelju, na poklade, uoči Velikog posta, poslednji put se jede meso.
Sedam masleničnih dana predstavlja najveseliji i najdraži period u godini za ruski narod. Ona je poznata još i kao Blinica, Objeduha, Celovalnica, Kriva nedelja. Maslenica je tokom mnogih vekova očuvala karakter narodnog slavlja. Sve tradicije vezane za Maslenicu imaju za cilj proterivanje zime i buđenje usnule prirode. Maslenica je dočekivana na snežnim vrhovima, uz pesmu, igru i veselje. Simbol Maslenice bilo je strašilo od slame obučeno u žensku odeću. Sa njim su se veselo igrali, a zatim ga sahranjivali ili palili na lomači zajedno sa palačinkom u rukama.
Neodvojivi deo praznika bilo je vožnja saonicama sa upregnutim konjima, obučenim u najbolju opremu. Momci za ženidbu specijalno su kupovali sanke za taj događaj. U sankanju su obavezno učestvovali svi mladi parovi. Među običajima seoske omladine na Maslenicu bilo je preskakanje lomače i osvajanje snežnog grada.
Osnovno jelo i simbol Maslenice su palačinke. Njih peku svaki dan od ponedeljka, pa sve do nedelje, u najvećim količinama od četvrtka. Tradicija pečenja palačinki bila je prisutna u Rusiji još od mnogobožačkog perioda. Upravo bog sunca Jarilo pozivao je na progon zime, a okrugle rumene palačinke veoma podsećaju na letnje sunce. Svaka domaćica je imala svoj posebni recept pripreme palačinki koji se prenosio s kolena na koleno po ženskoj liniji. Palačinke su se najviše pekle od pšeničnog, ovsenog, heljdinog i kukuruznog brašna sa dodatkom krompira, tikve, jabuke i krem-sira. Palačinke sa pavlakom, jajima, ikrom i drugim ukusnim prilozima jele su se od jutra do večeri, naizmenično sa drugim jelima.
Ponedeljak — doček praznika. Tog dana prave se staze za sankanje i deca prave strašilo od slame — Maslenicu, oblače ga i voze po ulicama. Prave se ljuljaške i priprema trpeza.
Utorak — dan „razigravanja". Ovog dana počinju vesele igre. Od ranog jutra devojke i momci se sankaju i jedu palačinke. Momci traže mlade, a devojke buduće muževe.
Sreda — dan „gurmana". Ovog dana je hrana na prvom mestu — posebno palačinke.
Četvrtak — dan „razbibrige". Ovog dana, da bi se pomoglo suncu da istera zimu, ljudi se, po tradiciji, voze selom u saonicama u konjskoj zaprezi u smeru kazaljke na satu. Četvrtak za muškarce nosi i zadatak odbrane ili osvajanja snežnog naselja.
Petak — „taštine večeri" — kada zet ide kod tašte na palačinke.
Subota — „zaovino poselo" — ide se u posete kod svih rođaka na palačinke.
Nedelja — „oproštajni dan" — od ranog jutra do kasne večeri od svih rođaka i poznanika traži se oproštaj i prašta se. Tog dana, na ogromnoj lomači spaljuje se strašilo od slame, koje predstavlja odlazeću zimu. Njega okupljeni narod postavlja u centar lomače i oprašta se sa njim uz pesme i igru. Grde zimu zbog mrazeva i hvale je zbog vesele zabave. Nakon toga, strašilo se pali uz klicanje i pesmu. Kada „zima" sagori, praznik se završava finalnom zabavom: omladina preskače lomaču.
