Nova ponuda stigla je u Vladu jutros u četiri sata, nakon čega je zakazana sednica u Nemanjinoj osam, na kojoj je trebalo da bude doneta konačna odluka o prethodnoj „Esmarkovoj" ponudi. Danas ističe rok koji je MMF dao Vladi da završi pregovore o Železari.
Ponudu „Esmarka" pre Vlade Srbije trebalo bi da razmotri privatizacioni savetnik, konsultantska kuća KPMG i vladina Komisija za strateško partnerstvo. Glavna prepreka u pregovorima srpskih vlasti i „Esmarka" su garancije koje Vlada traži — da neće biti otpuštanja radnika.
Jelica Putniković, urednica „Balkan magazina", za Sputnjik tvrdi da je ovo odugovlačenje samo znak da nešto u tim pregovorima ne ide kako je bilo planirano.
„Na kraju ispada da 'Esmark' zapravo i nije spasilac za Železaru Smederevo. Treba videti hoće li Vlada Srbije ostati dosledna. Smatram da bi neko ko kupi Železaru, u ovom slučaju američki 'Esmark', morao to zaista i da plati, da država ne mora da daje garancije na tih 200 miliona evra koji se pominju da bi oni mogli da nabave sirovinu. Jer ako će država to morati da radi, onda nam 'Esmark' i ne treba", kaže Putnikovićeva.
Železara zapošljava oko 5.000 ljudi, trenutno proizvodi oko 350.000 tona čelika, a njeni proizvodni kapaciteti su oko 2,2 miliona tona. Dug Železare bankama je 260 miliona evra, dobavljačima duguje još 12 miliona evra, a ta kompanija mesečno državu košta 10 miliona evra.
Jelica Putniković kaže da se treba zapitati ima li smisla oživljavati Železaru kada u Srbiji nema proizvodnje rude koja bi se tu pretapala.
„Mislim da matematika pokazuje da Železara teško da može da bude profitabilna. Za građane Srbije mnogo je bolje da se nađe neko rešenje za tih 5.000 zaposlenih koji sada rade u Železari, pa u krajnjem slučaju da se njima pomogne da rade nešto drugo, ili da se možda otvori neka druga proizvodnja koja bi bila rentabilnija, a da se jednostavno na Železaru stavi tačka", objašnjava ona.
Bez obzira na to kakav bude ishod pregovora sa „Esmarkom", Železara će nastaviti da radi, poručio je ranije premijer Vučić.
Njegov plan B je angažovanje menadžmenta koji bi činile osobe koje dobro poznaju tu oblast — da nabavljaju sirovinu i prodaju čelik. A sve bi to bilo pod punom kontrolom države.
