Naučnici koji rade na najvećem akceleratoru čestica na svetu (Large Hadron Collider [LHC], koji se nalazi u institutu CERN u okolini Ženeve) optimisti su da će doći do novih otkrića u fizici čestica, kada akcelerator počne ponovo da radi u martu, posle nadogradnje koja će mu omogućiti da ispaljuju čestice gotovo duplo brže nego pre.
Akcelerator je pre dve godine isključen posle početnih uspeha, od kojih je najpoznatije otkriće famoznog Higzovog bozona (jula 2012. godine), subatomske čestice, čije su postojanje pretpostavili fizičari Robert Brut, Fransoa Engler i Piter Higz.
Fizičar Andreas Heker, zamenik koordinatora ATLAS Eksperimenta u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN), rekao je za internet portal insidescience.org da će, posle dve godine popravke „akcelerator biti restartovan i skoro duplo jači nego pre". Heker je objasnio da bi budući eksperimenti „mogli da budu usmereni ka traženju formacija supersimetričnih čestica sa mnogo većim masama nego što je to ranije bilo moguće, kao što su skvarkovi, gluini i neutralioni".
LHC akcelerator je prsten dug 27 kilometara i sastoji se od superprovodljivih magneta. Nalazi se na dubini od 100 metara u kompleksu instituta CERN u okolini Ženeve. Tokom prvog ciklusa rada, koji je počeo septembra 2008, protoni koji su propuštani kroz prsten oslobađali su energiju od 4 biliona elektronvolti. Kada bi se sudarili oslobađali su energiju od 8 biliona elektron volti. Posle nadogradnje koja je koštala 150 miliona dolara, čestice će oslobađati energiju od 6,5 biliona elektronvolti, a posle sudara i do 13 biliona elektronvolti.
„Bilo je mnogo posla na LHC-u u poslednje dve godine. Na primer, obnovljena je svaka električna veza između hiljada magneta u akceleratoru", kaže profesor Džon Vomersli, fizičar i izvršni direktor Saveta za naučna i tehnička postrojenja u saopštenju za javnost. „To takođe znači da je mašina koja je ponovo puštena u pogon zapravo novi LHC i nije jednostavan izazov", nastavio je profesor Vomersli.
Za otkriće Higzovog bozona Fransoa Engler i Piter Higz podelili su Nobelovu nagradu za fiziku 2013. godine za teoretsko otkriće poznato kao Brut-Engler-Higzov mehanizam. Njihova teorija postala je centralni deo takozvanog Standardnog modela fizike, koji opisuje kako čestice stiču masu i od čega je sazdan svet.
http://sputniknews.com/science/20150215/1018292320.html
