Bio je na snazi samo 55 dana.
„Svi smo krivi; i ja sam sam često grešio; trudimo se da se svi ispravimo i oprostimo uzajamno jedni drugima".
Ovim rečima se knez Miloš izmirio sa pobunjenicima predvođenim knezom Miletom Radojkovićem, koji su naoružani i u velikom broju krenuli za Kragujevac da zahtevaju ograničenje kneževe vlasti.
Bilo je to mesec dana pre nego što je usvojen prvi srpski ustav, poznat kao Sretenjski. Ustav je usvojen na današnji dan pre sto osamdeset godina i bio je, u to vreme, jedan od najliberalnijih u Evropi.
Knez Miletina buna i knežev pristanak na promene
Pobuni su se pridružile i druge narodne vođe, poput Stojana Simića, Avrama Petronijevića, Milisava Zdravkovića Resavca i rođenog brata hajduk Veljka, Milutina Petrovića. Ova buna je, po svom vođi, ostala upamćena kao knez Miletina buna i bila je poslednja i jedina uspešna pobuna protiv Miloševe samovolje. Knez Miloš, stari politički lisac, više nije imao kud. Morao je da pristane na ograničenje svoje vlasti.
Tokom dvadeset godina vladavine polunezavisnom Srbijom, knez Miloš se često suočavao sa zaverama i pobunama i uvek je uspevao da izađe kao pobednik. Na taj način, uspeo je da ukloni sve stare ustaničke vođe koje bi mogle da ugroze njegovu vlast. Likvidirao je Petra Molera i Pavla Cukića, Marka Čarapića, Radiča Petrovića i mnoge druge koji su se usudili da u pitanje dovedu njegov autoritet. Međutim, kada je izbila Miletina buna, januara 1835, Miloš više nije imao saveznika među srpskim starešinama.
Pobunjenici su znali da sa Milošem ne smeju da se igraju dajući mu vremena da se pribere, već su zahtevali da Ustav bude donet u najskorije moguće vreme. Knežev sekretar, Dimitrije Davidović, odmah je počeo da izrađuje nacrt ustava. Skupština je zakazana za Sretenje gospodnje.
Nacrt ustava koji je Dimitrije Davidović izradio nije prvi nacrt ustava koji se pojavio u Srbiji. Još za vreme Prvog ustanka je knez Rodofinikin, ruski izaslanik, izradio nacrt ustava koji nikada nije usvojen. Hatišerifima iz 1830. i 1831. godine bilo je predviđeno ograničavanje kneževe vlasti.
Francuski izaslanik grof Boe le Kont izradio je jedan nacrt ustava, što je Dimitriju Davidoviću umnogome olakšalo posao. Nacrt Sretenjskog ustava bio je završen za dvadesetak dana.
Ustav je rađen po uzoru na francusku Deklaraciju o pravima čoveka i belgijski Ustav, ali se dobar deo njegovih odredaba oslanjao na domaću tradiciju. Tokom izrade i donošenja Ustava nisu obavljane nikakve konsultacije sa sizerenskim (carigradskim) i pokroviteljskim (petrogradskim) dvorom, što je, verovatno, imalo uticaja na kratkotrajnost Ustava.
Sretenjski ustav podeljen je na 14 glava, koje obuhvataju 142 člana. Najviše članova (30) posvećeno je „Knjazu Srbskom". Knez je svetla, neprikosnovena i nikom odgovorna ličnost u zemlji. On ima pravo zakonodavne inicijative, pomilovanja, davanja odličja, „blagorodstva" i držanja „Knjažeskoga sovjeta".
Državni savet „najviša je vlast u Srbiji do Knjaza". On je čuvar zakonitosti i pravde i „rukovodi zakonodavstvom".
Narodna skupština je po Ustavu imala sto deputata, zasedala je jednom godišnje i bila zakonodavni činilac samo u finansijskoj oblasti jer se bez njenog pristanka ne bi mogao „naložiti ili udariti… nikakav danak".
U Sretenjskom ustavu čitavo jedno poglavlje posvećeno je građanskim pravima — „Opštenarodna prava Srbina". Proklamovani su princip jednakosti pred zakonom i sudom, neprikosnovenost imetka i pravo potpunog raspolaganja njime, sloboda veroispovesti… Dalje se kaže da niko ne može biti kažnjen van zakona i bez presude nadležnog suda. Svim Srbima otvoren je put prema svim zvanjima. Rob postaje slobodan čim stupi na tle Srbije. Svi Srbi dužni su da služe vojsku; zaslužni uživaju državnu penziju.
Zamerke velikih sila i suspenzija Ustava
Velika narodna skupština počela je sa radom na Sretenje Gospodnje, 15. februara (2. februara po starom kalendaru) 1835. godine. Okupilo se oko 2.400 zvaničnih predstavnika i oko 10.000 znatiželjnih ljudi. Na kneževoj livadi pored crkve bila je podignuta tribina za kneza, njegovu porodicu i najistaknutija svetovna i duhovna lica.
Prvog dana, knez je u prestonoj besedi rekao da narodu daruje Ustav, što je primljeno sa oduševljenjem.
Drugog dana rada, Skupštini su pročitani Ustav i ukaz o osnivanju Državnog saveta. Na Ustav su položili zakletvu knez i poslanici ispod nove zastave, otvorenocrvene, bele i „čelikasto ugasite" boje sa grbom Srbije, koja se vijorila na svečanoj tribini. Uveče je izveden vatromet.
Trećeg dana, Skupština je predala knezu ranije pripremljene poklone, u znak srećnog okončanja poslova s Portom — sablju s natpisom „Blagodarna Serbija Knjazu Svomu Milošu Prvomu" od briljanata na rukohvatu, sa kneževim inicijalima i grbom Srbije na koricama, i slično ukrašen putir.
Sretenjski ustav bio je na snazi svega dve sedmice pre nego što je privremeno suspendovan zbog protivljenja velikih sila. Trajno ga je suspendovao knez Miloš nepune četiri nedelje kasnije. Rusija je posebno zamerila što joj Ustav nije poslat na odobrenje pre usvajanja na Narodnoj skupštini i objavljivanja u štampi. Podržale su je Turska i Austrija, dok je kod francuskih posmatrača Sretenjski ustav smatran neprimerenim vremenu i postojećim uslovima.
Čim je suspendovao Ustav, knez je uputio naredbu vlastima da mu hitno vrate odštampane primerke koji su na Skupštini razdeljeni narodu. Od tada je posedovanje Sretenjskog ustava postalo opasno.
Knez Miloš je uporno branio svoju apsolutističku vlast, ne dozvoljavajući da se išta od nje prenese na Savet. To mu je polazilo za rukom do 1838. godine, kada je morao da ustukne. Takozvanim Turskim ustavom bio je prisiljen da deli vlast sa Savetom, što njemu nije odgovaralo, pa je abdicirao.
