Da li će Železara Smederevo svoj 102. rođendan dočekati sa strateškim partnerom američkom kompanijom „Esmark“ ili će Vlada Srbije posegnuti za „planom B“, prema najavama bi trebalo da bude poznato danas.
Pregovori oko zaključivanja ugovora između Vlade Srbije i rukovodstva „Esmarka“ počeli su 27. januara. Prvobitno je planirano da budu završeni 1. februara, ali su produženi. Prema pisanju medija, poslednjih dana pregovori traju danonoćno.
Suština ovako dugih pregovora su sporne garancije od 15 do 20 miliona dolara koje Srbija traži od „Esmarka“ kao garanciju da će proizvodnja u Železari biti nastavljena, odnosno da neće napustiti Srbiju nakon što potroši postojeće sirovine. Od ove kompanije traženo je da najmanje tri godine ne smanjuje broj zaposlenih i da poveća proizvodnju na milion i po tona. Takođe, sporan je zahtev „Esmarka“ da Vlada Srbije bude garant za kredit od 200 miliona evra koji bi uzela ova kompanija. Zbog zahteva američke kompanije za kreditnu garanciju, tokom pregovora Vlada konsultuje i predstavnike MMF-a pošto se Srbija u aranžmanu sa ovom finansijskom institucijom obavezala da neće garantovati za nove pozajmice državnih firmi.
Bez otpuštanja radnika
Posle tendera otvorenog 9. Januara, Vlada Srbije je, kao jedinu validnu prihvatila ponudu kompanije „Esmark“ za kupovinu 80,01 odsto kapitala Železare. Vlasnik preostalih 19,99 odsto bi ostala država Srbija.
Prema uslovima tendera obaveza kupca Železare biće da do kraja 2016. godine pokrene proizvodnju u visokoj peći dva (koja će raditi sa najmanje 50 odsto kapaciteta), a da istovremeno održava punu proizvodnju visoke peći jedan. Takođe, državni poverioci će Železari otpisati dug sa stanjem od 31. decembra 2013.
Osnivač i prvi čovek „Esmark stil grupe“ Džejms Bušar je ranije izjavljivao da će ta kompanija, ukoliko pobedi na tenderu, u srpsku čeličanu uložiti 400 miliona dolara u narednih nekoliko godina, kao i da neće biti otpuštanja. On je istakao da bi „Esmark“ samo u 2015. investirao 28 miliona dolara, kako bi se pokrenula druga visoka peć koja već neko vreme ne radi.
Železara koja trenutno zapošljava oko 5.000 radnika osnovana je 1913. kao Srpsko akcionarsko rudarsko topioničarsko društvo — SARTID. Danas ova kompanija proizvodi oko 350.000 tona čelika, a njeni proizvodni kapaciteti su oko 2,2 miliona tona. Vrednost proizvodnje je 340 miliona evra, a punim kapacitetom mogla bi da dostigne milijardu i po evra. Prema podacima iz tendera, vrednost novčanog kapitala Železare je 16,7 milijardi dinara, dok je nenovčani kapital oko 2,7 milijardi.
Država Železari mesečno daje 8,5 do 10 miliona evra. Železara bankama duguje 260 miliona evra, dobavljačima 120 miliona i za sirovine još 145 miliona evra.
Od „Ju-Es-Stila“ do „Esmarka“
Železara Smederevo je prvi put prodata nakon stečaja u martu 2003. američkom „Ju-Es stilu“ za 23 miliona dolara. Od tada do početka 2012. bila je veliki izvoznik i obuhvatala je oko 13 odsto ukupnog izvoza Srbije. Pošto je „Ju-Es Stil“ februara 2012. saopštio da se povlači iz posla zbog ogromnih gubitaka i pada cena čelika na svetskom tržištu, Vlada Srbije je otkupila za jedan dolar i ponovo postala vlasnik Železare.
Srbija pokušava da proda ovu fabriku od aprila meseca 2012. kad je raspisan prvi tender za prodaju. Međutim, „Ural vagon zavod“ koji se jedini javio na javni poziv, nije dostavio obavezujuću ponudu. Srpske vlasti su nakon plana da se Železara proda za jedan dolar uz uslov da kupac uloži u modernizaciju, razgovarale sa potencijalnim investitorima i strateškim partnerima ali do sada nije bilo konkretnih dogovora.
Ekonomista Stojan Stamenković izjavio je oktobra 2013. da je Železara Smederevo bila kandidat za gašenje još pre 30 godina, ali da to politički nije bilo izvodljivo. Stamenković je tada podsetio da je svaka republika bivše SFRJ imala svoje gubitaše i istakao da je država inflacijom zatrpavala gubitke.
Većina ekonomista danas je saglasna da je Železari neophodan novih vlasnik jer je pitanje koliko država Srbija može da izdrži finansiranje ove fabrike.
Iz Vlade poručuju da gašenja neće biti i da ako ne dođe do zaključivanja ugovora sa „Esmarkom“ imaju rezervni plan.
Premijer Vučić je kao mogućnost naveo da bi mogao biti formiran menadžment u koji bi bili uključeni najbolji kadrovi za kupovinu sirovina i prodaju čelika, a proizvodnja bi bila nastavljena pod punom kontrolom države. Za sada ta mogućnost, prema sporazumu sa EU i MMF-om, ne postoji ali će se više znati posle okončanja pregovora sa američkom kompanijom.
